Čovek pola sata može da gleda u njegovu fotografiju i da pet minuta kasnije ne može da je prepozna među pet sličnih. To je zato što se na slikama ne vidi da je čovek glup. A Miki Aleksić je baš takav!
Izjavio je u Skupštini Srbije da je list Kurir za četiri godine (od 2020. do 2024) dobio 3.196.000.000 dinara od raznih državnih preduzeća i institucija. Tri milijarde dvesta miliona! Reč je o basnoslovnoj sumi i, što je važno, Aleksić je masno slagao. Ako se ne pozove na poslanički imunitet, moraće s Kurirom na sudu da objasni gde je video i prebrojao tolike pare...
Nema tome mnogo kad su neki portali objavili da je njegov Narodni pokret Srbije napustilo skoro pet stotina članova na Kosovu i Metohiji. Miki Aleksić ih je ubedljivo demantovao: nije iz stranke moglo da ode toliko ljudi, lažu dušmani, kad su oni na KiM - rekao je to bez stida - imali samo dvanaest članova!
Ni hladan ni topao. Niti smrdi niti miriše. Zapravo, samo smrducka.
Čitav njegov put političara obeležen je takvim tragovima.
S nepunih trideset godina imao je „preduzeća za izvoz šljiva“ - i bio direktor komunalnog preduzeća u Počekovini, a onda direktor Direkcije za planiranje i izgradnju „Trstenik“ - sa završenom višom školom. Ali zaista ga je krenulo tek kad se učlanio u stranku Mlađana Dinkića Regioni - postao je predsednik opštine i vlasnik firme koja je sa OMV držala benzinsku pumpu u centru grada! Zanimljiv je detalj iz biografije ovog opozicionara da je u fotelju prvog čoveka opštine zaseo zahvaljući koaliciji s Vučićem i Dačićem!
Posle je bio kod Vuka Jeremića, pa ga ostavio da bi napravio svoj Narodni pokret, i od tada s Đilasom i ostalim prvacima opozicije malo demonstrira, malo prima platu u Skupštini, čekajući čudo koje će ga dovesti na vlast.
Najtemperamentniji njegov nastup u Narodnoj skupštini bio je kad je opsovao Mariniku Tepić posle svađe oko mesta u skupštinskoj klupi. Svedoci kažu da su se oboje zaleteli na jedno mesto, ali da je Marinika bila brža, pa je Miki propao u prazno... Potuljeno spletkarska i mucavo lažljiva je cela Aleksićeva javna delatnost. Pamtimo kad je u svoje vreme izjavio da se predsednik Srbije nije upisao u knjigu žalosti u „Ribnikaru“, nego da je sliku napravila veštačka inteligencija, a kad su stručnjaci potvrdili da je fotografija autentična, dosetio se da izjavi da se „Vučić slikao naknadno“, a da je on to zaključio jer je analizirao koja je odela predsednik Srbije nosio tog dana!
Uostalom, nije Miki Aleksić ušao u politiku da se muči. A nisu mu ni rekli da je za političara potrebna pamet.
Takvom kakav je, njemu još nije postalo jasno zašto na izborima svaki put propada kao m**a kroz pocepane gaće. Uvek su mu drugi krivi.
Da nekim čudom Miki Aleksić sretne vladiku Nikolaja, koji je jednom podviknuo Milanu Stojadinoviću: „Ako si demokrata, gde ti je narod?“, i da ga pita: „Ako si političar, gde su ti birači?“, šta bi nesrećni junak naše priče odgovorio?
Ništa. Zamislite ga s polutvorenim ustima kako blene u sveca i nesposobnog da bilo šta razume.
N. N.
