Koštunice i Tadića, koji su se, opet, uspentrali na vlast nakon što su složna braća smrsila konce kratkotrajnom pokušaju da se se Srbija konačno suoči s krizom i da - kako to biva u krizama - ili pandrkne, ili ozdravi.
Srbija je, sve u nadi u „bolji život“ plebiscitarno - 93% - odabrala nesuočavanje s krizom, nerašćišćavanje Augijevih i Ćosićevih štala i nesuočavanje s brljotinama. Pučistička nelegitimnost, gomila brljotina s „građanskim likom“, mnoštvo drugih imporovizacija, idiotizama i nepočinstava na koja sam u Famoznom prolio tarabajte i terabajte, sve je to moralo završiti u ćorsokaku nad kojim je prinudnu upravu preuzelo Visoko Carstvije s Vučićem kao prinudnim upravnikom.
E sad, stanje stvari u Visokom Carstviju nije se baš poklopilo (i svakim danom se sve manje poklapa) sa slikom „boljeg života“ kakvu zamišlja „građanska Srbija“. To stanje je - sasvim u skladu sa srbskom tradicijom - momentalno protumačeno kao „nepravda“, dočim je moja neznatnost - sasvim u skladu sa svojom tradicijom - to stanje, koje je i njoj muka duhu, protumačila kao istoricističku nužnost.
Trenutno stanje stvari u našem Kurdistanu je sledeće: Visoko Mesto, subordinisana niža mesta i prinadležni koalicioni zanosači Visokih Muda jedina su politička grupacija u Srbiji koja je u stanju da se organizuje. Idiotski je bilo očekivati - mada se očekivalo - da Visoko Mesto tu organizovanost neće iskoristiti da državne poslove i dane uredi po svom ćeifu. Kome to nije po ćeifu, zadržava pravo da se politički organizuje, da izađe u javnost sa suprotnim (ne protivnim) političkim programom, pa da, kad se uspentra na vlast, stvari uredi po svom ćeifu.
Međutim, moja neznatnost ne vidi - i svakim danom sve manje vidi - makar naznaku političkog programa različitog od Visokog, a tek ne vidi „o“ od kakvog-takvog organizovanja antiprotivnih snaga. Što nas dovodi do glavnog keca u antiprotivnom rukavu, do famozne studentske liste, koja je, kobajagi, velika (javna) tajna, maltene kao Srbija. Na osnovu imena koja su sa liste - alternativa s koca i konopca - procurila u javnost, može se zaključiti da su sastavljači liste preuzeli Visoku doktrinu Katch All, što u prevodu na srpski znači „dobar dan, čaršijo, na sve četir strane“. Već viđeno, zar ne.
Zajedničko svim listinim imenima za koja sam (na)čuo jeste to što nijedno nema pojma o politici, jedina kvalifikacija im je što su se „uključili u paredni pokret“.
Zanimljivo je kako to tumače arbitri građanske elegancije.
„Da li je zaista važno ko je na listi“, pita se novinarka Vremena Jovana Gligorijević.
Pa kaže:
„Baš i nije. Ako je ikom bitno, lista ima moj glas, sve da mi se 249 imena ne dopadne.“
Ne mogu a da se na kraju ne zapitam zašto onda Gligorijevićeva ne glasa za Visoku Listu. Ni tamo joj se isto toliko imena ne dopada.
