Ova izreka se trenutno obistinjuje na aktuelnom ratu u Ukrajini, koji će, i pored raznih mirovnih planova koji su u opticaju i nada vaskolikog čovečanstva, verovatno nastaviti da taljiga svojim tokom.
Dužnost ozbiljne strateške analitike je da predviđa zbivanja i da saopšti od njih koliko može da se ne bi pokvarili vazda klimavi nacionalni i svetski strateški poslovi, te da ostavi da se naivni nadaju sve dok nada uopšte postoji. Ali jednom kada sve nade padnu u vodu, dužnost analitike je da saopšti realno stanje stvari kako bi se svi oni koji uopšte žele da saslušaju nas analitičare mogli ravnati prema tom realnom stanju stvari. U ovoj trilogiji posvećenoj eventualnom postizanju mira u Ukrajini u prethodna dva nastavka smo se namerno klonili prognoza da li će poslednji pompezno najavljeni Trampov plan u 28 tačaka za Ukrajinu rezultirati mirom ili će slavno propasti. No, u ovom poslednjem nastavku trilogije posvećenoj ovoj temi, koju ćemo do daljeg ostaviti da spava po raskopanim donbaskim rovovima, odvažili bismo se da kažemo da trenutno, nažalost, od mira u Ukrajini nema ništa.
Razlozi su tome višestruki, strateški i taktički, a najvažniji od njih je što su svi dosadašnji planovi za Ukrajinu, uključujući ovaj najnoviji, bili ne samo strateški mirovni napori, već jednako tako i marketinška pozicioniranja u svetskom javnom mnjenju. U tom smislu je ovaj poslednji Trampov plan u 28 tačaka i bolji od prethodnih, u kojima je preovlađivao marketinški element, dok je ovaj poslednji plan fifti-fifti - ima u njemu marketinga, bez kojeg, nažalost, ne može aktuelna razmažena svetska politika, ali i ima u njemu i nekih strateških suština. Nažalost, te suštine su bile nedovoljne, jer je ipak preovladao marketinški momenat budući da su svi uključeni u poslednje razgovore oko mira u Ukrajini hodali kao po jajima da ne budu optuženi da je baš zbog njih propao ovaj plan, što će se opet desiti, hteli oni to ili ne. Teško je razmenjivati papire i predloge preko medija, te su oni stari generali i državnici koji su slali tek golubove pismonoše ili konjanike s plaštom imali više uspeha od savremenih svetskih lidera jer se nisu morali nositi s rizicima da negde nešto procuri i da se domaćice u Virdžiniji, Krakovu ili Volgogradu preko interneta ili TV bave mirom u Ukrajini.
No, valja i ozbiljnim i neozbiljnim nacionalnim stratezima živeti s tom činjenicom, te će oni ozbiljni već pronaći put da završe što već treba da se završi, ali to, nažalost, ipak nije trenutno slučaj sa Ukrajinom. Možda će se to upravo dok čitaoci budu čitali ovu kolumnu i objaviti s najviših svetskih strateških mesta, a možda će objava uslediti i malo kasnije, ali kad god da usledi, potpisnik ovih redova ima dobre razloge da sumnja da će biti pozitivna.
S onu stranu svih marketinga, ključan razlog neuspeha trenutnih mirovnih inicijativa za Ukrajinu je što nema dogovora oko one linije gradova - utvrđenja u Donjeckoj oblasti koje aktuelna vlast u Ukrajini drži, a koje ne želi da preda bez borbe. Nije im na tome zameriti jer je zaista retko da neko nekome u strateškim stvarima nešto poklanja. Taj problem smo apostrofirali još pre dve nedelje, kada smo načeli ovu temu, i žao nam je ako smo ponovo bili u pravu.
