Morao sam dobro da protrljam oči, da se uštinem, da proverim da ne sanjam kad sam prigodom redovne inspekcije Rotopalankinog portala ugledao lik (a ispod lika i delo) Danasove političke komesarke Jasmine Lukač, koja odavno nije gostovala u famoznoj rubrici „gde su, šta rade". Jasmina Lukaču Rotopalanci! Ne mogadoh da ne pomislim da je to loš znak i za Lukači za Rotopalanku (a možda iza,širu društvenu zajednicu").
Ali, okanimo se znakova vremena, nismo Jehovini svedoci. Bolje razmotrimo šta je bio „meritum" povodom toga da Rotopalanka širom otvori svoje bljutave e-strane - u mojim romanima obično napišem da raširi noge“ - znamenitoj političkoj mislilici širokog spektra.
Naslov Politikine dubare - „Opoziciona formula za uspeh: ekonomska propast Srbije kao put do vlasti" (i podnaslov - Studentii ekonomski slom kao politički instrument") - već je sam po sebi uveliko prevazila- zio inače pozamašne Jasminine kapacitete za parapolitičke konfabulacije, a ponekad i haluci- nacije. Šta da vam kažem? Bio je to must read.
Šta, dakle, Politikino rent-a-piskaralo kaže da je Lukač kazala u kolumni koju sam zbog kratko- trajnog izbivanja iz zemlje propustio da pročitam. (Nadam se da mi je izostanak opravdan.) Da ne dužim, Rotopalanka kaže daje Jasmina Lukač „izazvala burne reakcije nakon što je u jednom od svojih novih tekstova iznela šokantno razmišljanje o politič- koj budućnosti Srbije. „Lukač je" - drobelja nadalje Rotopalanka -,,komentarišući moguće scenarije do 2026. praktično priznala da deo opozicionog bloka svoju šansu za dolazak na vlast vidi-u potpunom ekonomskom kolapsu države". (Ko da je pisao Alfred Žari:,,Morano što više rušiti da bismo mogli više graditi.")
E sad, nesporno je da je Jasmina Lukač u nekom od njenih sve češćih revolucionarnih zanosa bila u stanju da napiše nešto slično (ili isto, ili besmislenije), ali sam, znajući Rotopalanku í sva dela njena, da nisu ni hladna ni vruća, nego govnava, osnova- no posumnjao da Politika po običaju masno laže i da je Jasminíno „priznanje“ iznudeno in absentia. Sledstveno sam u cilju pravovremenog i objektivnog obaveštavanja javnosti o Politikinim dubarama nadokna- dio propušteno gradivo i pročitao dve najnovije Jasminine kolumne (nisam imao snage da idem dalje i prošlost).
Kao što sam i očekivao, Lukač ni u jednoj od „novih" kolumni nije napisala ono što Rotopalanka tvrdi da je napisala. Što uopšte ne znači da u najrecentnijoj kolumni,,Tuča u Mionici" Džasmin nije iznela gomile samou- verenih nesuvislosti, od kojih mi se najbolje dopala filosofska misao velikih opozicionih žena da,,što Vučić više izbora dobije, to mu glasači manje veruju".
Navedena konstatacija će u mojoj istoriji kuhinjske političke luping-filozofije - u kojoj je Jasmini mesto samim time što se preziva kao Derd Lukač - ostati zabeležena kao „Paradoks Lukač". Veliki je (po svemu sudeći inerešiv) problem-kome je bilo posvećeno nekoliko naših prethodnih kolumni - umeti pisati, a ne umeti misliti, a tom problemu, kao i svim problemima, nije problem sam problem, nego način na koji se misli o njemu.
