Žan Žak Servan-Šrajber je još sredinom šezdesetih godina upozoravao - naravno da je kao i ja džaba krečio - da je odvajanje države od kapitala važnije od razdvajanja crkve i države i da je - ovo ja dodajem, ali bi i Servan-Šrajber potpisao - jednako pogubno kao spajanje jedne male crkve na brdovitom Balkanu i kapitala. (Vi sad pogađajte na koju crkvu mislim.)
Logika kapitala koji se dokopao poluga političke moći podriva same temelje države - ustav i pravni sistem - kao što to čini i logika klerikalizma. Napred rečeno uopšte ne znači da je svet bio rajsko naselje dok su svetske stvari vodili političari od zanata. O ne. Daleko od toga. I politički profesionalci su pravili žestoka sranja, ali ta su sranja, da tako kažem, bila reverzibilna i reparabilna; hoću da kažem da je posle sranja sledilo brisanje dupeta i novi početak na starim političkim principima. I tu je važilo pravilo Alfreda Žarija: profesionalci su mnogo rušili da bi mnogo i gradili.
Profesionalni biznismeni koji se dokopaju političke moći sranja prave ne da bi gradili, nego da bi zaradili, da bi se proslavili i - čest slučaj u Srbiji - da bi, osim finansijske i političke, povećali i polnu moć. Razumete šta hoću da kažem.
Okanimo se teorije. Osim što je političkim amaterizmom znatno povećao lični kapital, Trampu je zinulo dupe i za priznanjem „šire društvene zajednice“, pak je - puvadžija kakav je - odlučio da dobije i Nobelovu nagradu za mir tako što će - tehnikama političkog amaterizma - bitno doprineti završetku rata u Ukrajini.
Za razliku od Vašingtona, u kome sedi biznismen, u Kremlju sedi politički profesionalac. Na primedbu da je Putin po profesiji udbaš, a ne političar, kratko ću odgovoriti da je u Rusiji KGB profesionalna politika. E sad, biznis planovi se menjaju u skladu s tržišnim i monetarnim fluktuacijama, dočim se politika - ako hoće da bude politika - nikada ne menja ili se menja krajnje retko. Vođen Nobelovom ambicijom, Tramp menja „politiku“ na dnevnoj bazi, uz napomenu da njega savršeno boli dupe i za Rusiju i za Ukrajinu, za sve (i svakoga) osim za Nobelovu nagradu (koja je još neizvesna) i rudna bogatstva (koja mu mogu izmaći).
U tom smislu je Tramp Zelenskog stavio pred svršen čin: ili da prihvati Trampov mirovni plan, da se posere na četvorogodišnju borbu i brojne žrtve, pa da Rusiji preda Donbas - odakle će Rusija ubrzo krenuti u pohod na ostatak Ukrajine - ili da ostane bez američke pomoći i bude prepuštena sama sebi. Što će se - kako stvari stoje - i dogoditi. Tramp će najverovatnije („trgovinom uticajem“) dobiti Nobelovu nagradu, ali ne za mir, nego za mnogo veći rat koji će brzo uslediti, a penzionisani zastavnici sa TV Hepi će u studiju proslaviti pobedu amaterizma.
