Visoko Mesto blagoizjavilo da srbska državna nezavisnost ima svoju cenu, pak je taksativno nabrojalo kako sami nismo hteli da uđemo u NATO, kako principijelno nismo hteli da uvedemo sankcije Rusiji i da „nas“ (jebo ja nas) otuda ne treba da čudi što nas kolektivni Zapad gleda ko smrdljiv sir i koristi svaku priliku da nam „zabije nož u leđa“.
To da su Rusi nama (posredno, ali efektivno) uveli sankcije, Visoko Mesto nije se blagoudostojilo reći, ali zato će moja neznatnost reći - tj. džaba okrečiti - da rusko nepristajanje na prodaju NIS-a neće biti najveći ruski nož u srbska leđa, jer kad kucne čas - koji nije predaleko - da se rat u Ukrajini završi, kad počnu pregovori o međunarodnom priznanju ruskog suvereniteta nad Donbasom - koji Ukrajina neće moći odbraniti (što je meni žao) - pa kad novopečeni nobelovac Tramp kaže dragom Vladimiru: OK, dragi Vladimire, Donbas je tvoj, ali zauzvrat moraš potpisati nezavisnost Kosova, kad se, dakle, sve to zbude, šta mislite koliko će nanosekundi biti potrebno dragom Vladimiru da potpiše priznanje Kosova?
Kad se to zbude - a tvrd vam stojim da će se tako zbiti - penzionisani zastavnici sa TV Hepi zacelo će reći: „Zna Drug Putin šta radi, nije to bez neke“, ali ja ću vam reći nešto drugo: Rusiju savršeno boli qwrz i za Kosovo i za Srbiju, jer da nije tako - sto sam ovo puta pisao - Rusija ne bi bila Imperija, nego severna Srbija.
Rusodupeljupcima serbskim koji i dalje nasedaju na slavjanofilsku priču o zajedničkoj istoriji, sličnosti jezika i zajedništvu u zlatnom pravoslavlju skrećem pažnju da su Ukrajinci - koji su do pred kraj XVIII veka bili jedan narod s Rusima, koji imaju stvarnu, viševekovnu zajedničku istoriju i koji su takođe pravoslavni - prošli ko bosi po trnju čim su se sukobili s ruskom imperijalnom logikom. Mi smo (jebo ja nas) klasičan primer neuvažavanja dobrog saveta da nije dobro biti predaleko od vatre moćnika ovoga svijeta - jer se tada ozebe - a da je od toga jedino gore biti preblizu moćnih ognjišta, jer se tako dobijaju opekotine trećeg stepena.
Srbija mic po mic dolazi u vrlo neprijatnu situaciju - na koju su trezveniji duhovi blagovremeno upozoravali - da će, ovako nezavisna i principijelna, biti preblizu i ruske i kolektivnozapadne vatre, tako da vam savetujem da, osim kožnih gaća, u komplet za preživljavanje doturite i tubu jekoderma, odličnog preparata protiv opekotina.
Da sam u dijalektičkoj fazi mladog - ili bar sredovečnog - majmuna, sad bih napisao da je krajnje vreme za promenu državne paradigme, demitomanizaciju i okretanje lista, ali budući da sam u dijalektičkoj fazi starog, veoma iskusnog majmuna, uzdržaću se od projekta džaba krečenja biblijskih proporcija.
I - šta kažem? Šta će biti kad se ukrajinski rat završi, a mi ostanemo u praznom geopolitičkom prostoru kao sveća koja gori sa oba kraja. Kako šta? Neće nam biti spasa, ali propasti nećemo. A naći će se neki đuvegija da drekne: „Kume, izgore kesa!“
