On je jedan od onih koji tvrde da je ulaganje u pamet najbolja strategija za budućnost. Svi već znaju da prirodni resursi nisu dovoljni za razvoj i blagostanje neke zemlje. Ogromne afričke zemlje prebogate su svakim rudnim blagom koje može da se zamisli. S druge strane su zemlje koje nisu obdarene zemnim blagom, a veoma su bogate. Neću pominjati Finsku, koja ima samo šume i vode. Finska je, kao i cela Skandinavija, bila zaštićena relativnim mirom. Jeste dva puta u 20. veku ratovala sa Sovjetima, i to veoma uspešno, ali ni tada nije cela njena teritorija bila razarana ili okupirana. Za razliku od Južne Koreje, koja je bila sravnjena sa zemljom u Korejskom ratu. Sličnost obe zemlje je veliki ugled obrazovnih zanimanja, od učitelja pa naviše.
Srbi su im nalikovali u najuspešnijim periodima svoje moderne istorije. Najveći istorijski uspeh države Srbije jeste pobeda u Prvom svetskom ratu. Kad su je tri neprijateljske sile zauzele 1915. godine, Srbija je učinila nešto što nikome u istoriji nije uspelo. Van svoje teritorije je sačuvala ne samo vladu i vojsku nego i valutu. Dinar je, bez svoje države, bio stabilna valuta sa zlatnom podlogom.
Ključ je, što bi rekao jedan drugi nobelovac Asemoglu, u kvalitetu institucija. Sve institucije te države su radile po propisima. Guverner Narodne banke Laza Paču je privatna pisma pisao svojim mastilom da ne bi koristio državno. Sve institucije su otvorene ne samo za najbolje i najučenije već i za političke protivnike. Neki od važnih poslenika koji su radili za srpsku stvar su bili protivnici dinastije, čak i republikanci, kao Ljuba Stojanović. Sinergija dobrih institucija i najboljih ljudi stvorila je srpsko čudo u Velikom ratu.
Dugo su i komunisti sabirali najbolje. Sve do sedamdesetih godina Tito je oko sebe okupljao najbolje ljude ne samo svoje partije nego i čitavog društva. Pavle Savić, kome je za dlaku izmakla Nobelova nagrada, vodio je atomski program. Tu su nadrealistički pesnik Koča Popović, kao i princ Beograda Ivo Lola Ribar ili Marko Nikezić, najprosvećeniji vođa srpskih komunista. Svojim disidentima, makar u Srbiji, komunisti uglavnom nisu uzeli pasoše niti ih ostavljali bez posla. Disidenti su im služili da stvore dobru sliku zemlje u svetu.
Ključ je u skladu institucija i pravih ljudi. Primer nedostatka sinergije institucija i talenata je fudbal. Kad juniorski prvaci sveta izrastu u ne baš uspešnu fudbalsku reprezentaciju, razlog tome je institucionalno okruženje. Posle pobede srpskih fudbalskih juniora nad Brazilom, srpski fudbal je vodio Slaviša Kokeza, saobraćajni tehničar osumnjičen za krađu više stotina miliona evra. Ovakvi stručnjaci su, posebno od ulaska SPO u lokalnu vlast 1997. godine, započeli da osvajaju i druge oblasti života. Kasnije vlasti su pojačale ovaj trend. I Tito i Pašić bi se čudili ko je vodio mnoge srpske institucije u 21. veku.
