U takvom svetu više vredi jedan blistav strateški i državnički um nego sto divizija na terenu. Jer ovo nije vreme za drske i prehrabre stratege, već više za one promišljene i dalekovide. One države i društva koji ih budu imali, u 21. veku biće u nesumnjivoj prednosti u odnosu na one koji će nastaviti da vode kratkovide politike po principu „drži vodu dok majstori odu“.
U tom kontekstu „vežbanja strategije“ i ispitivanja potencijalnih strateških izbora Srbije u vremenu pred nama, Forum za strateške studije (FORST) prošle nedelje održao je konferenciju „Strateški tokovi 2025“, na kojoj je uspeo da okupi briljantne i kreativne strateške umove iz zemlje i inostranstva, uticajne predstavnike diplomatskog kora u Srbiji, članove nacionalnih parlamenata i evropskog parlamenta, kao i lidere svetskih strateških trustova mozgova.
Tema konferencije je bila Evropska politička zajednica (EPZ) - koncept koji je pre tri godine predložio francuski predsednik Makron, a koji ima ambiciju da za istim stolom okupi sve evropske zemlje, bez obzira na to da li su članice Evropske unije ili ne. Od tada je održano nekoliko samita EPZ na polugodišnjem nivou, što je bila lepa prilika da se lideri evropskih država vide u ovom novom, fleksibilnijem formatu u odnosu na institucije EU.
Zapravo iza ideje EPZ krije se ideja o geopolitičkoj Evropi od Atlantika do Urala, o kojoj je još sanjao De Gol, a koja je trenutno daleko od njegovog sna jer se raspala na nekoliko geopolitičkih podblokova, pa je tužna činjenica da Rusija i Belorusija nisu trenutno deo formata EPZ. Pored toga, i ovo što je ostalo od Evrope nije baš jedinstveno, te je i sama EU podeljena na svoje interne blokove, koji su poslednji vrisak doživeli upravo prilikom prošlonedeljnog utvrđivanja strategije o pomoći Ukrajini, gde se evropski lideri nisu uspeli dogovoriti o korišćenju zamrznutih ruskih finansijskih sredstava, nadoknađujući to dogovorom o zajmu Ukrajini, iza koga opet nisu stale ni sve države članice EU, a kamoli i šire Evrope.
Međutim, Evropa je upravo zbog svojih strateških podskupova i podblokova upravo danas retko mesto na svetu na kojem za istim stolom sede oni koji razmišljaju različito, što nije malo u situaciji u kojoj velike sile u drugim delovima sveta svoje interese nameću znatno tvrđim instrumentima moći. Možda jedino još jugoistočna Azija i Pacifik i asocijacije poput ASEAN i APEC omogućavaju da različiti geopolitički blokovi sednu zajedno i vide šta će sa svetom.
Jer ovaj naš svet muku muči kako da porodi novi međunarodni multipolarni poredak za 21. vek, jer je očigledno da je međunarodni poredak stvoren iza Drugog svetskog rata, a koji je na snazi osam decenija, u krizi.
U ovim porođajnim mukama sveta i potencijalnim rešenjima tih muka, Evropa sa svim svojim asocijacijama od EU sve do EPZ treba da ostane fleksibilna diplomatska sila i prefinjeni moralni arbitrar, jer je potpuno nerealno da bude oružana supersila, kakve su Sjedinjene Države, Rusija ili Kina. U tome je, kao u borilačkim veštinama u kojima su mekoća i fleksibilnost važni, glavna snaga Evrope i njene geopolitke, te ćemo samo još trebati da sačekamo državnike koji će imati kapaciteta da to iznesu. Prošlonedeljna konferencija Foruma za strateške studije „Strateški tokovi 2025“ bila je mala laboratorija za njihovo pravljenje.
