Uhvatih malo vremena da odgovorim na pitanje od mnogo miliona rubalja koje mi je Prijatelj studenata postavio na kraju prošlonedeljnog „Novog pisma jednog profesora studentima“.
Inkriminisano pitanje glasi: kako moja neznatnost vidi ustavotvornu skupštinu sada (a ne 15. marta ili 5. oktobra). Odmah ću dragom Prijatelju studenata odgovoriti da „sada“ u toj stvari nema mnogo šta da se gleda; procedura raspisivanja izbora za ustavotvornu skupštinu odavno je utvrđena i poznata i beogradskim vrapcima. Iako tu nema mnogo šta da se gleda, proceduru - koja je u toj stvari važna, ako ne i najvažnija - vidim, ali dokle pogled dopire, ne vidim nijednu političku grupaciju, a (osim studentskog prijatelja i mene) i nijednog pojedinca koji pomišlja na ustavotvornu skupštinu.
Što me uopšte ne čudi kad se prisetim da je trenutno važeći preambularni ustav donet posle dvodnevnog referenduma, na kome se kralo kapom, šakom i lopatom i koji bi propao (koji je možda i bez toga propao) da u poslednji čas referendumski lopovi nisu podigli iz samrtne postelje i na glasanje izveli patrijarha Pavla.
Šta je pisac hteo da kaže vađenjem referendumskog lopovluka iz naftalina? Evo šta, što reko Blic.
Društvo koje ko ćuran dud „proguta“ jednu takvu sprdačinu s referendumskom procedurom i jedan takav očigledan lopovluk nema „visinu“ ni za takav cincarsko-kalburski ustav - zato se ni takav ustav ne primenjuje - a kamoli za ustavotvornu skupštinu koja je - i dalje ostajem pri tom stavu - jedini izlaz iz ovog ćorsokaka koji će s vremenom bivati sve ćoraviji.
Reći: „Jedini izlaz iz ovog ćorsokaka je ustavotvorna skupština“ isto je što i reći: „Jedni izlaz iz siromaštva je podići plate i penzije za 500“. I jedno i drugo je, fakat, tačno i idealno i brzo rešenje problema, ali u realnom svetu za podizanje plata treba namaći para, a za raspisivanje ustavotvorne skupštine famoznu „političku volju“. Šta bi mogla biti fazmona politička volja? Evo šta, što opet reko Blic. To bi bila široko rasprostranjena svest Srba svih i svuda da je „ovako kako nikad nije bilo“ doćeralo cara do duvara i da se - ako se ne namerava da ovako kako nikad nije bilo bude sve gore i gore - mora okretati list i počinjati iz početka, a za to je jedina i najefikasnija alatka ustavotvorna skupština.
Avaj, Srbi svi i svuda većinski misle da je sve u redu sa aktuelnim psihodelnim ustavom i vekovnim državnim fabričkim podešavanjima, s tim da jedna polovina Srba misli da je jedini problem Vučić i da se s „njim više ne može“, što bi se još dalo i hendlovati da nije druge polovine Srbije koja misli - a Vučić je podržava u mišljenju - da se „bez njega ne može“. Prijatelj studenata ne bi bio Prijatelj studenata kad ne bi imao rešenje za sve ćorsokake, sledstveno je ovoga puta iz fundusa lakih rešenja izvadio solidarnost, koja bi trebalo da nadvlada mašineriju, pak je kao uspešan primer naveo poljsku Solidarnost, ali je zaboravio - ili nije ni uočio - da je Solidarnost imala jasan politički program i odličnu organizaciju.
