U tom smislu prepiska se sada odvija u trouglu, neki bi pokvarenjak rekao u threesomeu, pokvarenjak ne bi mnogo pogrešio jer u Maršićaninovom utuku, kako ćemo videti, ima elemenata je banja u zdrav mozak.
Maršićanin se sa NSPM-ovog amvona u pravednom gnevu osvrnu na Prijateljevo pismo ,,Studentski pokret se uči na greškama Otpora" - na koje sam i ja imao stanovite primjedbe -naravno da se podrazumeva da se Maršićanin osvrnuo sa ,,obrnutim predznakom".
Takođe se podrazumeva da se Maršićanin ogradio od moje neznatnosti pompeznom, sarmojedskocincarsko-kalburskom
rečenicom, citiram:,,Ne osvrćem se na polemiku anonimnog autora s Basarom, o kojoj ne znam ništa, jer za razliku od Danasa, Kurir ne čitam." (Pretpostavljam da će, kad ovo pročitaju, članovi redakcije Danasa poskočiti od sreće, stati da se udaraju šapicama u grudi i da kliču: „Blagoš nama, blagoš nama, čita nas Maršićanin.)
Maršićanin kobajagi kritikuje Prijateljeve paušalne procene budućih dogadaj - za koje je olakšavajuća okolnost to što su i aktuelni događaji paušalni - a u stvari nastoji da opovrgne neke Prijateljeve izričaje koji su tačni ko švajcarski sir. Kao i njegov Parteigenosse, lični šefov ahbab Vladeta Janković, Maršićanin ispreda luk i voda priču o dobronamernosti koju su DSS kao cjelina" i DSS-ov „šef“ vazda pokazivali prema Đinđiću i o Dindićevim opetovanim odbijanjima da prihvati šefovu pruženu ruku.
Maršićanin može mirno da spava. U društvu u kome prolazi TV serijalna priča da su rat u ex-Yu i sranje u Kninu (a i šire) napravili Sredoje i Dilpara, prošla je - prolazi i prolaziće - i priča o DSS-ovom i šefovom državotvorstvu, ustavotvorizaciji i legalizmu. (I to je uzgred jedan od razloga zašto ovo drušvo prolazi kako prolazi (i kako će prolaziti).)
Faktografija na koju ovde tradicionalno niko ne daje ni pet para - govori priču sasvim drugačiju od Maršićaninove. Priča kaže da su šef i DSS-ove sociopate, (neiz)lečeni narkomanii lopuže, već oko 10 PM petog oktobra počeli da sapliću Đinđića i još nekolicinu dosovaca koji su ozbiljno mislili da urede Srbiju, da su iste noći deklarativno uspostavili,državni kontinuitet" s Miloševićevim režimom raspale države, da su DSS-ove stranačke prostorije - docnije i kabinet predsednika SRJ - preuredili u sigurne kuće za Miloševićeve vojne i paravojne sikariose i - u terminalnoj fazi - štab za pripremu i organizaciju streljanja Zorana Đindića. Budući da imam još štošta da kažem, a da je karakterologija na izmaku, imam tek toliko prostora da Maršićaninu pošaljem ,,snažnu poruku". Džaba krečite. Odaće vas dim koji se puši, ali ne iz puščane cevi, nego iz dupeta.
