„100 najbogatijih i 100 najuticanijih Srba“ - objavljivana lista „100 najglupljih Srba“, na kojoj bi se često našla poneka imena s liste 100 najuticajnijih i najmoćnijih Srba.
Takođe je na prednovogodišnjim proglašavanjima „ličnosti/sportiste godine“ Famozno proglašavalo morona, proser-efendiju, lupadžiju i drkadžiju godine, od kojih su se neki od pobednika u navedenim disciplinama obreli i u konkurenciji za morona, proser-efendiju, lupadžiju i drkadžiju decenije, a najekstremniji među njima i veka. Od pre nekoliko godina u Famoznom više nema takvih proglašenja, što ne znači da manjka morona, proser-efendija, lupadžija i drkadžija, nego da ih je previše i da je konkurencija preoštra.
Pa kad je već tako, bolje pređimo na pregled protekle i perspektive tzv. nastupajuće godine. Najbolje u 2025. godini bilo je to što je na jedvite jade prošla, iako se bila odužila ko takozvana gladna godina (u trenutku klonuća sam pomislio da nikad neće ni proći). To što je na silu boga protekla godina ipak prošla, ne znači da je - osim onoliko koliko se mora - ovo društvo bilo u 2025. godini. Srpsko, naime, društvo nikad nije u (astronomskom) vremenu u kome bi moralo biti, a još je manje na jedinom mestu na kome može biti, tj. tu gde jeste i odakle nema kud.
Siva, međutim, crkvena eminencija, arhiepiskop novosadski i mitropolit bački Irinej ne misli tako, pak je u periodičnoj poslanici, publiciranoj u beogradskom izdanju Komsomolske pravde, Pečatu (uvek dodam: zvijeri) blagovestio da Srbija i te kako ima kud. Evo visokopreosvećenog Roadmapa za 2026: „Srbija treba da se dosledno, najdoslednije“ - propoveda Irinej na bačkoj gori - „ali ne treba, ne mora i na kraju krajeva ne može biti neutralna duhovno, kulturološki i civilizacijski“.
Šta dalje kaže Bački, šta nam je, dakle, činiti? „Mi (ne treba) ne hrlimo ni desno ni levo, nego (treba da) da hrlimo - uvis.“ (Mašala, cijuču vrapci). Stoga - nastavlja Irinej - (treba da) smo uvek uz veliku pravoslavnu Rusiju, bez koje nas (jebo ja nas) sada ne bi ni bilo. (Cinik iz offa dobacuje: a bez koje bi bilo benzina i gasa.)
I onda - predvidivo - sledi sveštenoslužbena priča o tome da će naš mali čun privezan uz veliku rusku lađu preploviti uzburkane vode svetskog okeana i da će - uprkos „neoliberalizmu koji je svojom samrtničkom rukom ščepao za gušu i zaveo deo omladine“ - na kraju uploviti u spasonosnu luku u kojoj će, pretpostavljam, visokopreosvećeni biti zapovednik lučke kapetanije.
Iz Irinejovog izlaganja, koje bi u starim dobrim vremenima bilo proglašeno za proser godine - ali i iz znakova vremena - sleduje da sledeće, 2026, nećemo propadati ni levo ni desno, nego uvis. Što je - ma koliko zvučalo apsurdno - sasvim moguće, zato što se u društvu u kome su i teolozi pobrkali koordinantni sistem - pad može izgledati kao uspon. Srećna vam nova 2026, kakva god bila da bila.
