Danas je tzv. Badnji dan, sutra će biti Božić, novinčine serbske će u pretprazničnim izdanjima štampati detaljna uputstva kako da „obeležite“ najradosniji hrišćanski praznik, kako (i gde) da odsečete badnjak, kako da - kad badnjak podložite - izgovorite „koliko varnica, toliko parica“, kako, nadalje, da zakoljete pečenicu i - najvažnije - „šta nikako NE TREBA da radite, a šta obavezno TREBA da se nađe na trpezi“.
Živ nisam da vidim da li će ovogodišnje paljevine badnjaka po crkvenim portama, seoskim šorovima i guvnima - koje su započele kao pravoslavne logorske vatrice, potom eskalirale u lomače - preći u dijalektičku fazu klerikalnih šumskih požara, koje sam u prošlogodišnjem badnjačkom Famoznom najavio kao realnu mogućnost. Kako god bilo, nije naodmet da vatrogasne jedinice budu u stanju povišene pripravnosti.
Umesto uobičajenih prigodnih božićnih poslanica s kuhinjskoteološkim natruhama - propraćenih drugarskim kritikama političkih, motivacionih, patrijarhalnih poslanica - ove godine ću se zadržati na svetovnoj temi proglašenja pobednika u sledećim disciplinama: srbska reč godine i srbski patriotski intelektualac godine.
Nosio sam se, doduše, mišlju da proglasim pobednike u još nekim disciplinama - npr. srbski kretenizam godine - ali sam u poslednji čas dokonao da nemam toliko badnjačke karakterologije na raspolaganju, pa sam se prostro prema karakterološkom guberu.
Za reč godine jednoglasno proglašavam reč „blokada“, ali ne blokada u smislu koji joj pripisuju „lojalisti“, pogotovo ne u smislu koji joj učitavaju „blokaderi“, nego u smislu mentalne blokade - koja u famoznim kolumnama nastupa pod imenom ćorsokak - iz koje se rađaju ulične i sve druge blokade.
Proglašenjem reči godine pisac hoće da kaže da su vidovdansko-etička, duhovno-vertikalno-zavetna, junačka, stradalnička, itd. podešavanja - zajednička i lojalistima i blokaderima - postala apsolutno neupotrebljiva zbog isteklosti roka trajanja, da funkcionalnijih podešavanja nema ni od korova i da ovo društvo - ukoliko se ne dogodi biblijsko čudo - neće imati drugog izbora nego da posluša savet i da ne ide ni levo ni desno, nego pravo uvis. Što neće biti lako, ali ne i nemoguće, jer „mi možemo i ono što ne možemo“.
Sve nas je to mic po mic dovelo do proglašenja srbskog patriotskog intelektualca godine, za koga (s jednim glasom protiv) proglašavam dr prof. Mila Lompara, najupornijeg vejača ovejane srbske suštine koji poslednjih godina nedremano (teoretski) dokazuje da ćemo (u praksi) ipak moći ono što nikad nismo mogli, što je čvrsta garancija da (verovatno) nikad nećemo uraditi ono što možemo, ali iz pasjaluka nećemo.
Uručenje nagrada za reč godine i srbskog patriotskog intelektualaca godine zakazano je za dan srpske Nove godine u svečanoj sali restorana „Srpska kafana“ u Svetogorskoj ulici. Ulaz slobodan. Izlaz: 5.000 RSD.
