Prva godina Trampove administracije u spoljnoj politici obeležena je paralelnim postojanjem neverovatno haotične carinske politike i detaljno osmišljenog strateškog razdvajanja od Kine.
lako su tarife često delovale impuIsivno i neuskladeno, njihova suština je poruka da Sjedinjene Države više ne prihvataju postojeći model globalne trgovine u kome druge države (pre svega Kina) imaju privilegovan položaj. Evropa je u tom procesu doživela hladantus. Odnos Vašingtona prema evropskim saveznicima postao je znatno direktniji i zahtevniji nego ranije, što je izazvalo nemalu dozu nelagode medu evropskim liderima. Ipak, važno je razumeti da SAD i Evropa neće postati neprijatelji, već je u toku period transformacije transatlantskog savezništva i prvi put posle dugog perioda komfora i oslanjanja na američke bezbednosne garancije, u Evropi se otvorila živa i urgentna debata o sopstvenom strateškom usmerenju i samoodrživosti.
Tramp je pokazao i da je priča o povratku američkog izolacionizma mit. Sjedinjene Države na kraju nisu nestale kao akter na svetskoj političkoj sceni, kako su se mnogi nadali uoči Trampovog povratka na vlast. Ono što izdvaja ovu administraciju u odnosu na prethodnike je potpuni izostanak klasičnog ideološkog pristupa u spoljnoj politici i jasno preusmeravanje fokusa ka ekonomskim interesima, pa smo od najava o američkom povlačenju sa svetske scene došli do situacije da SAD aktivno rade na jačanju svoje pozicije u regionima poput Centralne Azije ili Istočne Afrike, kao što je bilo i slučaj ranije, samo na mnogo pragmatičniji način.
Zaštita američkih strateških interesa od zavisnosti od kineske ekonomije je mukotrpan proces i Tramp je bio savršen izbor za njegovo ubrzanje jer zasad uspeva da menja pravila igre, dok se direktna konfrontacija s Kinom izbegava. Medunarodni ekonomski koridori i njihova dugoročna bezbednost u poslednjim decenijama jednostavno nisu bili predmet strateškog promišljanja van čiste tržišne logike i Kina je to u potpunosti iskoristila. Naravno, toga je bila svesna i Bajdenova administracija, ali Kinezi su na to bili spremni i njihov tih i sveobuhvatan pristup svetskoj politici može da parira kontrolisanim udarcima demokrata. Ipak, od kakve su pomoći godine i milijarde investicija kada se pojavi američka vojska i uhapsi Nikolasa Madura?
Još jedno važno obeležje prve godine Trampovog mandata bio je bum Ali uspostavljanje novog odnosa američke države prema tehnološkom sektoru. Neupitna državna podrška dovela je do koncentracije do sada nevidene količine novca i uticaja u rukama tehnoloških giganata. Ipak, pokazalo se da ta moć ima svoje granice, pa je najbogatiji čovek na svetu uplovio u političke vode i dosta ne- slavno prošao. Mnogi su strepeli da će Trampovu drugu administraciju obeležiti Ilon Mask i, zaista, na početku godine je delovalo da će tako i biti, ali tzv. Departman za efikasnost države ipak nije uspeo da napravi pro- mene u državnoj upravi.
Ono čemu je Mask najviše doprineo pored budžeta Republikanske stranke jeste rast polarizacije u američkom društvu, što ujedno predstavlja i najveći izazov za Trampovo naslede.
Neredi, nasilje i masovno nezadovoljstvo su obeležili i prvi Trampov mandat, pogotovo njegov sam kraj, ali stepen nasilja koji smo videli od prošlogodišnje inauguracije nameće strepnje kakve će onda biti tenzije za tri godine. Optužbe o Trampovim autoritarnim tendencijama rastu zbog neslaganja s federalnom bankom oko visine interesnih stopa. Važno je skrenuti pažnju na činjenicu da se to pričalo i za predsednike poput Linkolna i Frenklina Ruzvelta, što ne znači da se Tramp poredi s njima, već da je za bilo kakva poređenja rano i biće nam potre- bno još dosta vremena da bismo zaista sudili o liku i delu Donalda Trampa.
