A to je moguće iz sledećih razloga. Objasnićemo ih na primerima iz tzv. svakodnevnog života. Ako, recimo, vaš auto potroši sto litara nafte, ili kad smo već kod nafte, ako poklonite NIS Rusiji, ta nafta (i taj NIS) više ne mogu obaviti nikakav „koristan rad“. Zauvek spičkano. Nema više. Kraj priče. Socijalnu entropiju je moguće prevladati zahvaljujući obnovljivosti ljudskih resursa, tj. jeftinoći, lakoći i ekološkoj uzoritosti proizvodnje ljudskih bića. Znate valjda kako se ljudi proizvode, da ne zalazimo u sitna crevca i pikantne detalje. Ta obnovljivost otvara mogućnost da u određenom momentu na srpsku životnu scenu stupi generacija koja uviđa da su prethodne generacije nedomaćinski raspolagale nacionalom energijom - cinik bi obavezno dodao i da su idiotski dale NIS za mačku u džaku - i da će, ako što pre ne okrene list, naše društvo završiti u još gorem „ovome što nikad ovako nije bilo“. Krenimo zato u borbu protiv socijalne entropije. U boj, u boj, za narod svoj! (Ovo se ja zajebavam). Okretanje lista - ovde se ne zajebavam - podrazumevalo bi odvajanje „srpskog stanovišta“ (i naročito Mila Lompara) od srpske države, uz zagarantovanost svačijeg ljudskog i ustavnog prava da stvari, ljude i pojave gleda sa „srpskog stanovišta“. Problem je u tome što je napred pomenuto „srpsko stanovište“ - za koje svi znamo šta je iako ne znamo ništa o sebi - dospelo u stanje onih još napredije pomenutih 100 litara nafte. Izgorelo „srpsko stanovište“. Potrošilo se. Zauvek spičkano. S njim se više ne može obaviti nikakav „koristan rad“ (zato se može napraviti sijaset pizdarija). Interesantna (uzgredna) stvar. Mnogi će biti iznenađeni da je moja neznatnost u jednom trenutku svog dijalektičkog razvoja postigla visok stepen idejnog jedinstva sa Ćosićem, doduše sa obrnutim predznakom. Svima je poznato Ćosićevo dubokoumno opažanje da „Srbija dobija u ratu, a gubi u miru“, koju je moja neznatnost dopunila primedbom da je to nesporno, ali da je to zato što su srbska državna fabrička podešavanja takva da Srbija bolje funkcioniše - čak i ekonomski napreduje - u ratu nego u miru. A to je opet zato što je „srpsko stanovište“ - čak i u mirogovnotočivoj Lomparovoj verziji - smišljeno kao ratnooslobodilačka doktrina, zbog koje Srbija redovno dobija u ratu, a još redovnije gubi u miru. A gubi zato što Srbija kad - silom prilika ili zbog manjka municije - nije u ratu sa okolnim svetom, premešta ratne operacije na domaći teren. A to sve skupa dovodi do situacije da je u Srbiji ili ratno-ratno stanje ili mirnodopsko ratno stanje koje je dušu dalo za povećavanje ionako ogromne entropije. I koje dovodi do toga da Srbija i na domaćem terenu uvek dobija rat i uvek izgubi u miru.
· Reaguj