Pokazalo se da je Svetski ekonomski forum u Davosu - na kome se, kako to novindžije pišu, „okupljaju vodeći poslovni ljudi, političari, intelektualci i novinari kako bi raspravljali o trenutnim svetskim problemima“ - postao forum za stvaranje novih svetskih problema.
Bilo je očekivano da će glavna zvezda Davosa i centar Forumove pažnje biti Donald Tramp, hiperaktivni čilager koji - sve sam u to uvereniji - pojma nema šta hoće, ali koji uvek postigne to što ne zna šta hoće. To što postigne praktično nikad ne bude ništa dobro, ali jbg. I u Trampovom slučaju važi pravilo Latinke Perović, koja je svojevremeno rekla da pičvajz u Srbiji ne treba objašnjavati Miloševićem, nego da Miloševića treba objašnjavati Srbijom.
Budući da je Srbija svet (i da je svet Srbija), i Trampa valja objašnjavati stanjem u svetu koje ga je uzdiglo, a ne stanje u svetu Trampovim usponom. Posle foruma u Davosu sve su uočljiviji obrisi novog svetskog poretka - u koji domaća cincarsko-kalburska čaršija polaže velike nade - a u kome, po skromnom mišljenju gorepotpisane neznatnosti, neće biti ničeg novog. Zašto bi bilo? Još je Propovednik rekao da nema ničeg novog pod suncem, ko je pa svetski poredak da bi bio nešto novo.
Ovo što se iza svetskog horizonta valja - umal po navici ne napisah „ovo što nikad ovako nije bilo“ - nama se čini novo (i preteće) zato što odavno nije viđeno, a u suštini je mnogo starije od dva-tri „stara“ svetska poretka, koji su na svetsku scenu stupili pre malo više od sto godina i koji su bili dirljivi pokušaji da se od govneta sveta napravi ukusna pita. Istini za volju, ni stari (prethodni) svetski poredak nije bio baš rajsko naselje, ali je delom zbog svežine sećanja na užase Prvog i Drugog svetskog rata, delom zahvaljujući solidnijem državničkom i ljudskom materijalu, bar glumatao međunarodnu miroljubivu saradnju, toleranciju, pravednost i ostale humanističke trice i kučine korisne za ljudske istorije i živote, ali neodržive na duge staze.
Pisac hoće da kaže da su za starog međunarodnog vakta tzv. velike sile, u situacijama kad se to nije kosilo s njihovim interesima i planovima, uvažavale međunarodno pravo, ali da na to pravo - kad im ne bi odgovaralo i kad bi se drugačije naredilo - nisu davale pet sitnih para. U tom smislu belosvetski poslovi će se ubuduće voditi kao u XVIII i XIX veku, što će značiti da će svetski Moćni Rendžeri gospodariti nad slabima, a budući da na belosvetskoj sceni imamo tri Moćna Rendžera, svaki od Rendžera će gospodariti svojim parčetom sveta, s jedva prikrivenom namerom da zavlada celim svetom.
Što će - verovatno u doglednoj budućnosti - dovesti do međusobnog popičkavanja Rendžera. Vidite li sad zašto je svet postao Srbija. Zato što ne zna kud udara, ali udara iz sve snage.
· Reaguj