Slušaj vest

To pravilo nema izuzetaka koja potvrđuju pravilo.

Ljotićevska bagra, brabonjci, suverenisti, antiimperijalisti, i šta ti ja znam ko sve ne, satiru se „čuvajući“ srpski jezik od mrske latinice, pojma pritom nemajući - ni u snu ne sanjajući - da se latinica mic po mic uvukla u srpsko ćirilično biće preteranom, dibidus nepotrebnom zamenom postojećih srpskih reči latinskim rečima. I to iz niskih pobuda. Pobude 1. zasenjivanja cincarsko-kalburske prostote i pobude 2. muljatorskog zamajavanja, zavaravanja i prikrivanja.

U tom smislu, moja je neznatnost u jednom davnom Famoznom, posvećenom istoj temi, na srpski prevela svetu, zavetnu kosovsku složenicu „teritorijalni suverenitet i integritet“, koja je u prevodu glasila - „zemaljska samovlasnost i celovitost“.

Znam da vam to zvuči arhaično, a da sve bude crnje i gore pomalo „vuče“ i na hrvatski, ali to je zato što se srbsko uho s vremenom naviklo (navuklo?) na zvuk latinskih reči koje samo polovično razume. Stavite ruku na srce i recite: zar latinski „teritorijalni suverenitet i integritet“ naprosto ne vapi da bude napisan latinicom? Mogao bih vam objasniti kojim suptilnim putevima latinske reči uvode latinicu u srbsko ćirilično biće. Ali što reko pokojni Aca Sekulić, bolje da vam ne objašnjavam, previše ćete dobro shvatiti.

Ne treba valjda dokazivati da je i rečnik političke filozofije čekanja neočekivane sile koja dolazi niotkud i rešava stvar prepun latinskih reči od kojih se očekuje da deluju magijski i da neočekivanoj sili pomognu da reši stvar. Od pre izvesnog vremena u opticaj je vraćena - i od tada se besomučno ponavlja - periodična magična reč „lustracija“, od koje se udarnički delje ražanj dok je zec u šumi. Ko biva... posle (kako Prijatelj studenata tvrdi) sigurne izborne pobede studentske liste, sledi lustracija i onda dug i srećan život.

Lustracija - u prevodu „čišćenje“ - podrazumeva „odstranjivanje politički neprihvatljivih osoba iz javnog života, odnosno organa uprave i državnih tela neke države“. Moja neznatnost drži da bi to bio pravi bingo, ali takođe drži da bi - da bi od lustracije bilo neke vajde - valjalo lustrirati najmanje 95% srbskih političkih, kulturnih i javnih radnika. A zašto? Saznaćete na kraju naše današnje kolumne.

Ne znam da li je majci lustracione invencije - koja je postala viralna i pobrala ovacije - poznato da nije izmislila ništa novo i da kuca na otvorena lustraciona vrata jer je Zakon o lustraciji donet još 2003. godine i odmah po usvajanju u Kozačkoj skupštini završio uprdom u čabar. Zašto? Zato što se nije stekla famozna politička volja da zakon bude primenjen, a politička volja se nije sticala ili po rođačkim vezama ili po ceni od 15.000 do 150.000 maraka. Imam još toliko toga o lustraciji da vam kažem, a nemam karaktera, tako da ćete ono definitivno „zašto“ saznati u sutrašnjem broju.