I da vidite: strmopizdi stvarnosti u teorijsku rupu se događaju češće nego što bi se dalo pomisliti, ali ima tu raznih „ali“. Od kojih je najzajebanije ono „ali“, o kojem govori narodna poslovica: „Ko drugom jamu kopa, sam u nju upada.“
Pisac hoće da kaže da teorije često upadnu u rupu koju kopaju za stvarnost, i to iz više razloga, od kojih su glavni sledeći: ili je teorijska rupa premala, pa stvarnost ne može da se ugura u nju, ili je pak prevelika (preambiciozna), pa se stvar svede na isto ili - najbitnije - teorija nema pojma o stvarnosti kojoj postavlja zamku (što je uzgred glavni problem srbskih i vladajućih i antiprotivnih teorija). Na našu mejnstrim, cincarsko-kalbursku političku teoriju prolio sam terabajta u zapremini sliva Crnog mora, a u našoj današnjoj kolumni posvetićemo malo više pažnje antiprotivnoj teoriji koja već godinu i kusur kopa rupu stvarnosti koja je godine 2003. upala u rupu cincarsko-kalburske teorije. Ako vam ovo nije jasno, to samo znači da niste pazili na času. Sedite, jedan.
Iz analize antiprotivne teorije došao sam do zaključka da je malo toliko lakovernih stvarnosti na ovom svetu koje bi se prevarile pa u nju upale, a to tek važi za ovdašnju vladajuću stvarnost, koja teorije ne jebe 2%. Jedna od najnovijih značajki pomenute teorije je tema naše jučerašnje i današnje kolumne - lustracija, koja je - uprkos tome što je davno usvojen Zakon o lustraciji - bila (i ostala) nemoguća. Opet iz više razloga. Razlog prvi, najglavniji: donosiocima zakona - iz razloga koje ću malo kasnije podastreti javnosti - na pamet nije padalo da primene Zakon o lustraciji. Zakonodavci i zakonopisci su ga napisali i usvojili preko qwrza, ponajverovatnije pod pritiskom EU. (Nije važio čak ni za protivnike).
A zašto nije, reći će nam vrelo moje mudrosti Vikipedija, koja kaže, citiram: „Lustracija se primenjuje nakon radikalne promene društveno-ekonomskog uređenja.“ U Srbiji se tokom vekova društveno-ekonomsko uređenje radikalno promenilo samo jedan jedini put - beše to 1945. godine - i sledstveno je tom zgodom lustracija bila i primenjena. I to na dva načina. Jedan radikalan - streljanja - i drugi nešto mekši, koji se zvao „gubitak građanskih prava“ (na određeni period).
Miloševićeva jogurt revolucija nije bila nikakva radikalna promena društevno-ekonomskog uređenja, samo je radikalno - i to u doslovnom smislu radikalno - promenjena ikonoscenografija, pa je tako na mesto slike Save Kovačevića postavljena slika Svetog Save, a na glave su, umesto titovki, zapandrčene šubare sa cvećem.
Oktobar 2000. je bio na neuspeh unapred osuđeni pokušaj radikalne promene društveno-ekonomskog uređenja, koji je sasečen takoreći u korenu, uz prećutnu podršku legiona dilbera/ki koji sada vape za lustracijom, a koji bi - da imaju sposobnost refleskije i samorefleskije - „ovo što nikad ovako nije bilo“ shvatili kao lustracionu meru za nedavanje podrške politici koja je (možda) mogla dovesti do radikalnih promena društevno-ekonomskih odnosa.
