a to je da računaju kao sa aksiomom da će Visoki Režim „sigurno“ izgubiti izbore sa 100:0, a posle izbora podleći anihilaciji ili se posakrivati u mišje rupe i tu strpljivo čekati sporu ali dostižnu ruku lustracione pravde.
Ništa to nije novo, još je manje čudno. Pogrešne procene okolnosti, basnoslovno potcenjivanje protivnika, isto takvo precenjivanje sopstvenih snaga, brkanje mobilizacije i pobede osobine su zajedničke Srbima svim i svuda, bar kad se radi o politici, ali tome uopšte nije tako kad su u pitanju privatni poslovi i dani. To se sve radi By the Book.
Takozvana građanska Srbija, žitelji Euromahale, Krugova Dvojke i SAO Picinog parka, već četrdeset i kusur godina ne uspevaju da se pomire s činjenicom da su u Srbiji manjina - i to maltene nacionalna manjina - i da se periodične personalne promene na vrhu većinskog menadžmenta ne događaju kao rezultat građanskog opozicionog delovanja, nego kao posledice svađa u nacionalnoj kući.
Pisac hoće da kaže sledeće: U Srbiji su u svakom momentu ubedljiva većina oni koji su HTELI Miloševića. I to ne zato što su - kako se to pogrešno tumači - bili „zavedeni“ ili „prevareni“ režimskom propagandom, nego zato što im je takav vođa i takav poredak stvari savršeno odgovarao, glasali su za njega punim srcem i pri punoj svesti.
Isti odnos nacionalnih snaga je na snazi u Visokom Carstviju. I to se može empirijski proveriti jednostavnom usporedbom tiraža Danasa i Nove i Informera i Aloa. Polupismeni horor koji se lažno predstavlja kao novinarstvo u Informeru i Alou jeste teška muka duhu, ne samo uredništvu i čitalaštvu Danasa i Nove, nego i mojoj neznatnosti, ali kako god obrtali i kretali, Informer i Alo imaju mnogo veću (i verniju) klijentelu nego Danas i Nova.
Odnos sličan razlikama u tiražu Informera i Danasa, Nove i Aloa bio je i među strankama i personama dramastis takozvanog DOS-a.Velika većina DOS-ovih persona dramatis - zdušno podržanih od strane silovika svrgnutog režima - nije, doduše, čitala Informer i Alo, ali je zdušno zastupala politiku čija su slika i prilika Informer i Alo.
Sa istorijske kako se to kaže distance, dibidus je jasno da manjina (okupljena oko Đinđića) utopljena u koaliciju u kojoj je za svaku odluku trebala jednoglasnost nije imala nikakve šanse protiv većine (okupljene oko Koštunice i još sumnjivijih tipova).
DOS-ova manjina (okupljena oko Đinđića) bila je naumila da uradi mirnu ali radikalnu promenu društvenih i ekonomskih odnosa, koju je DOS-ova cincarsko-kalburska većina (okupljena oko napred pomenutih sumnjivaca), svim silama nastojala da spreči, što je u konačnici i sprečila i pride streljala Đinđića za primer, da slučajno ubuduće nikom ne bi palo na um da pokušava da napravi radikalnu promenu društvenih i ekonomskih odnosa, bez koje nema ne lustracije - i mnogo čega drugog.
· Reaguj