naišlo je na brojne osude opozicionih medija i analitičara, kao i njihovih političkih glasnogovornika u Skupštini ili među blokaderima po ulici. Tobože, predsednik se neprimereno meša u nadležnosti koje mu po Ustavu ne pripadaju, ponižava ministre, zavodi autokratiju i slične trice i kučine. Sve je to trla baba lan da joj prođe dan, jer građani baš to žele. Hoće da vide rezultate, posvećenost, angažovanje u rešavanju problema i veoma su srećni kada neko ko ima autoritet i legitimitet može da udari šakom u sto i da im saspe u lice sve ono što bi im običan čovek kome se nisu dovoljno posvetili takođe sasuo. Otuda su kritike koje dolaze prema onome što je Vučić učinio suštinski kontraproduktivne, jer naši vrli blokaderski političari očito ne poznaju srpski narod, koji je oduvek voleo da ima jakog lidera na čelu. Da se razumemo, kao neko ko je završio pravni fakultet, uvek ću biti na strani strogog poštovanja pozitivno pravnih propisa.
Dakle, ukoliko Ustav propisuje tačno određene nadležnosti predsednika Srbije, onda sam za to da se on njih jasno drži. Međutim, nigde ne piše da predsednik Republike ne može da dođe na sednicu Vlade, po pozivu, naravno, samog premijera, i da iznese kritike na rad Vlade. Naprotiv, to na neki način i jeste njegova dužnost, jer ako strogo poštujemo narodnu volju, onda je ona neupitna kada je Aleksandar Vučić u pitanju. Niko u Srbiji nema takav legitimitet kao što ima on, jer je u dva navrata pobeđivao u prvom krugu predsedničkih izbora sa preko 2,3 miliona glasova. To verovatno više nikom neće uspeti još zadugo. Dakle, da li zaista postoji kudikamo osoba s mrtvom racionalnosti u sebi koja će negirati Vučiću legitimitet da se založi za bolji rad državne uprave? Pa njega su građani birali jer su svesni njegovog autoriteta baš da bi država bolje funkcionisala. Na kraju krajeva, zaista mora da se zna ko kosi, a ko vodu nosu, jer brojni funkcioneri aktuelne vlasti ne bi funkciju u životu videli da nije imena i prezimena Aleksandar Vučić. Uostalom, budimo iskreni prema sebi, ali u biti srpskog naroda nije anarhija, već poštovanje poretka. Poredak u kom imamo jakog lidera oko koga se okuplja narod i koji na pravi način iskazuje većinske narodne težnje. Svakako, mi nismo monarhija, već smo republika. Međutim, bili smo republika i u vreme Broza, pa su danas ovi što prigovaraju Vučiću za gušenje demokratije ljubili cipele drugu Titu i klanjali mu se do zemlje nazivajući ga maršalom i doživotnim predsednikom, poštujući Broza na neki način kao Tita. Za razliku od tog perioda, Vučić svoj legitimitet crpi iz narodne volje. Pobedio je više nego ubedljivo na izborima.
Na kraju, neki su zamerili Vučiću da mu je to početak kampanje za premijera. Bog ih čuo, ali iskreno se nadam da će se Vučić u to upustiti. Na čelo izvršne vlasti potreban je čovek jakog autoriteta i snažnog legitimiteta. Potreban je neko ko neće štedeti ministre, već će ih terati da rade dan i noć. Uostalom, ko ne može njegov tempo da izdrži, nemoj da se hvata u to kolo. Biti ministar znači baš ono na čemu on insistira, a to je da se boriš, da imaš velike ciljeve i da nemaš odmor. Tvoj posao je da radiš i da 24 časa svakodnevno budeš posvećen poslu i rešavanju problema. Ko to ne može, molim lepo, nemoj ni da se prihvata posla.
· Reaguj