- grad s najboljom hranom i najlepšim devojkama na svetu - i koji se otreznio tek na Savindan, juče je svratio u onu moju kafanicu da se pozdravi pre povratka na rodnu planetu i tu, u kafanici, uz kafu i rakiju postavio mi sledeća pitanja.
Zemljane, Zemljane, druže s Baščaršije (što reko Megacar Rambo), evo već dve decenije dolazim u Beograd, putujem po Srbiji i neke stvari mi i dalje nisu jasne, a najnejasnija mi je ogromna razlika između srpskog naroda i srpskih ljudi, koja je tolika da, božememarsovski prosti, ponekad pomislim da su srpski ljudi pripadnici nekog drugog naroda koji se lažno predstavljaju kao Srbi i srpskoga roda (svi i svuda).
Odmah mi je bilo jasno na šta Marsovac misli, ali se napravih lud - ko biva... ne znam šta priča - pa ga zamolih da mi malčice pojasni na šta tačno misli, Marsovac je to, naivan kakav je, jedva dočeka, naruči duplu klekovaču i poče da „besedi“ (ko, božemeprosti, Bećković).
Evo šta mi nije jasno, reče Marsovac. Pa nastavi: Stalno pričate da ste vi Srbi nebeski narod, narod najstariji, da niko nema što Srbin imade, da imate dušu, da ste nacionalno najjedinstveniji, najgostoljubiviji, najsložniji, najumnoženiji i najoboženiji i uopšte sve „naj“. I ja sam vam u početku verovao na reč, da bih kad sam se posle trećeg beogradskog dolaska nove godine otreznio, u čudu primetio da vi Srbi (svih boja i svi i svuda) - i usmeno (na televizorima) i pismeno (u štampi) svađate jedni druge i nazivate žutim ološima, crveno-crnim kriminalcima, mafijašima, lopovima, izdajnicima, prodanim dušama, stranim agentima, fašistima, ustašama, pederima, smradovima i tsl. i tsl.
Možeš li mi to objasniti, pitao je Marsovac na kraju. Naravno da sam mogao, bar delimično, ali nisam imao vremena, bio je kucnuo čas za Marsovčev povratak na rodnu planetu pa sam ga ispratio do kosmodroma u Dobanovcima i obećao da ću mu objašnjenje - tj. tekst naše današnje kolumne - poslati u Word formatu na marsovski Eunet.com.
Evo šta sam napisao: Dragi Marsovče. Jedna su stvar Srbija i Srbi na rečima, sasvim su druga Srbija i Srbi na delu, jedna su stvar Srbija i Srbi u teoriji, sasvim su druga stvar Srbija i Srbi u praksi, a tek je jedna stvar teorija o Srbima (svim i svuda), kojom Srbi kopaju zamku stvarnosti, dočim je sasvim deseta stvar rupa u koju Srbija i Srbi redovno upadaju i olupavaju se zbog brkanja teorije i prakse, omađijanosti rečima i nejebavanju dela.
Preporučujem ti, druže moj marsovski, da napišeš email dr prof. Milu Lomparu, on će ti sa „srpskog stanovišta“ mnogo bolje od mene rastumačiti kako to zamišlja da „integralizuje Srbe“ sve i svuda, iako svojim očima vidi a pravi se da ne vidi da su teoretski srbijanski Srbi vrišteće nespojivi sa stvarnim - da ne kažem baš praksisovskim - Srbima, koji već dvesta godina nisu u stanju da se integrišu sami sa sobom. Tako uradi, Marsovče, druže, pa mi javi šta ti je dr prof. odgovorio. I mene živo interesuje.
