Sledeći „info“ koji sam dobio - uz koji je bila priložena i čemerna fotografija - bio je da je akademija ipak održana u atmosferi fekalnih miomirisa i u polupraznoj sali i da izvestan broj diplomaca nije došao da uzme diplomu. Onda sam u subotu saznao da je Crkveni sud eparhije Beogradsko-karlovačke, pod visokim predsedavanjem Porfirija, a po tužbi protojereja staforda Džomića - umal grešna mi duša ne napisah Višinskog - zbog verbalnog delikta strogo kaznio Vukašina Milićevića i Blagoja Pantelića takozvanim isključenjem iz crkvene zajednice.
Moja neznatnost je u više navrata podastirala izveštaje s montiranog procesa protiv Milićevića i Pantelića i u još više navrata skretala pažnju javnosti - a javnosti je pucao qwrz što joj skrećem pažnju - da je za dela za koja je crkveni kadija tužio - i kako vidimo presudio - Pantelića i Milićevića nadležan redovni kadiluk u Timočkoj koji se specijalizovao za duševne jade i boli.
Mogli bismo i da obnovimo sudsko gradivo, ali to nije tema naše današnje kolumne. Naša današnja tema je - kako je i najavljeno u naslovu - moja javna ispisnica iz redovnog sastava SPC. A evo zašto baš „javna“. Što reko Blic, da SPC poput ostalih crkava ima evidenciju vernika, otišao bih u nadležnu parohijsku kancelariju i dežurnom rekao da me izbriše iz evidencije. Ali SPC nije kao ostale crkve. Nema evidenciju, nego računa da je ceo srpski narod njen kolektivni član, što je crkveno i narodno neotuđivo pravo. Budući, međutim, da moja neznatnost nije kolektivnost, njeno je (takođe neotuđivo) pravo da javno obznani da više nema nikakve ni neposredne ni duhovne veze s crkvenim menadžmentom i pridvorskim rusodupeljubivim parazitima, dočim ostaje u srdačnim i prijateljskim odnosima s delom blagočestivog sveštenstva, monaštva i verništva.
Dakle: ispisao sam se iz SPC, a u koju ću se crkvu upisati - i hoću li se uopšte upisati - ostaje moja privatna stvar. Putujte, igumani, neka su vam srećni sabirni puti itd., itd. Biće ovako i igumanima lakše. Budući da sam od dana današnjeg ne-član - da ne kažem baš vanpartijac, mada ne bih mnogo pogrešio da sam tako napisao - više neću drugarski kritikovati SPC-ov menadžment u novinskim tekstovima, što ne znači da ih neću - da možda već nisam počeo - „obrađivati“ u fikcionalnim pisanijima adresiranim na daleko neko pokolenje.
Sad ću vam podastrti jednu teološku hipotezu. Kao što je SPC-ov menadžment čvrsto uveren da biti Srbin po automatizimu podrazumeva biti član SPC, isto tako je čvrsto uveren (bez krčmara) da njegova sveštenodejstvija po automatizmu proizvode ishođenje Sv. Duha. Što uopšte nije slučaj. Sv. Duh nije Srbin. Ne radi po magijskim formulama, a pogotovo ne po automatizmu. Diše gde hoće.
