Naša jučerašnja kolumna, u kojoj sam prorekao da se Kusturica neće navatati na političko bućkalo, još nije bila otišla u takozvanu štampu, a s mećavničkih vijogora je stigao demanti u kome je „naš“ (jebo ja vas) „proslavljeni reditelj“ rekao sledeće: „Neko to izmišlja kome je zgodno da mu ja budem neprijatelj, pa da me kao porazi. Ponovio sam sto puta - u tu kanalizaciju koja se zove politika ne ulazim. Moja sloboda ima preveliku cenu i da sam hteo to da radim, mogao sam u Sarajevu pre 35 godina.“ (Napomena: sintaksa, leksika i gramatika su mećavničke).
Možda bismo mogli da se upustimo u novinarsko istraživanje ko li je taj „neko“ kome je zgodno da mu Kusta bude neprijatelj, ali to ne bi imalo nikakvog značaja za našu današnju priču. Jer pazite: kad sam juče napisao da se Kusturica neće uvatiti u suverenističko političko kolo, nisam time hteo da kažem da je Kusturica račundžija (mada jeste) ili ženski polni organ, nego da je isuviše inteligentan čovek da bi pao u grdno iskušenije - u koje su mnogi upali (i propali) - da umetnički, poslovni ili sportski ugled konvertuje u političku moć. Evo primera iz takozvanog realnog života. Godine 2004, čini mi se, braća Karić su bila naumila da ekonomsku moć uvećaju političkom, pak su u tom smislu preduzeli neke mere i kandidature. Na tu vest moja, u srbske političko-kanalizacione poslove dobro upućena neznatnost, pokojnom Sretenu Kariću - s kojim je povremeno drugovala na Kipru - dala je sledeći besplatni pravno-politički savet, citiram po sećanju: „Sretene, reci Bogoljubu da se što pre okane ćorava posla, imate vi, Karići, brdo para, ali nemate pojma o bizantizmu srbske politike, a tek nemate pojma o Koštunici, ne ulazite u ring, biće teških pičvajaza.“
Ne znam da li je Sreten preneo moj savet Bogoljubu - Bogi, oglasi se! - kako god, stvar je završila tako što su Karići prošli ko bosi po trnju i ostali i bez političke i bez dobrog dela ekonomske moći. Ako se pitate zašto sam prebogatim Karićima dao besplatan savet, znajte da je to zato što moja neznatnost - kao svojevremeno Nemci sto Srba za jednog Nemca - daje sto Koštunica za jednog Karića.
Previše je Kusturica pametan da bi se upuštao u takvu kamikaza avanturu, čak i u društvu igrača mnogo suverenijih i jebenijih od onih iz ekipe koja se (navodno) okupila na Mećavniku, od kojih je većina -nako ne i svi - poduže vreme boravila u Visokom Dupetu ili pod Visokim Amrelom, pa se naprasno presaldumila.
Poput, recimo, doktorke Dane Grujičić, ex-popečiteljke narodnog zdravlja, liderke pokreta „Zdravo društvo“ - koja se meni lično zamerila zbog antipušačkih inventova - a koja se zdravo uskurčila i s nemerljivo manje para (i nemerljivo manje znanja o srbskoj politici) od Karića jurnula u političku arenu, odakle je počela da šalje dimne signale studentima da će „podržati njihovu listu ako ostanu na patriotskim pozicijama“.
Na šta su studenti s patriotskih pozicija izjavili da se neće navatati na Grujičićkino suverenističko bućkalo i da već „naziru satelitske liste“. Kad se studenti nisu navatali, kako Kusturica da se navata.
