„Mi (Srbi, pirm S. B.) smo brojčano mali narod, ali s psihologijom velikog.“ Eto, tako se širi meka ruska moć. Rusija se preko domaćih proxyja uvuče u dupe malom narodu - što Rusiju ništa ne košta, proxy obavlja prljavi posao uvlačenja u boolju - a iz dupeta izvuče NIS, što je čist dobitak. Minimum ulaganja, maksimalan profit, kužite, stari moji.
Milinčićovnin pompezni luping - za koji ne sumnjam da je naišao na topao prijem u domaćoj rusodupeljubivoj javnosti - tipičan je primer zasenivanja opšetnarodne prostote iliti žargonom sedamdesetih rečeno - „loženja“.
Ali ako bismo napravili anketu, garantujem da bi najmanje 94% posto anketiranih Srba (svih boja) reklo da je sovnarkomesarki svaka ka Kirilova, da mi (jebo ja nas) fakat jesmo mali narod, ali da nam je psihologija „velika“. I znate šta, to mišljenje nije bez nekog uporišta u „narodnoj svesti“, uz napomenu da ono što „narodna svest“ pogrešno percipira kao veliku psihologiju nije psihologija, nego deluzija veličine i megalomanija, koje nisu psihologija, nego psihopatologija.
Stvar na terenu stoji sasvim drugačije. Narodi su brojčano veliki proporcionalno širini i dubini - ne veličini, to je besmislica narodnih psihologija. Tu nema laži, nema prevare, ali ima prostora za zasenivanje prostote i loženja.
Veličina nacionalne psihologije se ne ogleda u konfabulacionoj veličini nacionalnih ciljeva - u našem slučaju Velike Srbije - nego u veštini i tačnosti procene nacionalnih dometa, resursa, snaga i ostvarivosti nacionalnih projekata.
Nadalje: velike nacionalne političke psihologije ne operišu po motivima iz epske poezije i ne rade s metafizičkim pojmovima „pravda“, „istorijsko pravo“, a ako te pojmove i pomenu u propagandne i ložačke svrhe, ni u snu ne očekuju da „pravda“ i „istorijsko pravo“ završe posao.
Još važnija stvar: velike psihologije - koje stvaraju velike narode - usmerene su prema napred, kanališu nacionalne energije prema budućim pobedama, nipošto - što je redovan slučaj s malim psihologijama, uključujući našu - prema viševekovnim neprebolnim žalostima i naricanjima zbog prošlih poraza.
Najvažnija stvar: velike psihologije brojčano velikih nacija nepogrešivo „prepoznaju“ velike ljude iz svih oblasti života i rada, isturaju takve u prvi plan i njima prepuštaju vođstvo u poslovima od nacionalnog značaja, za razliku od brojčano i psihološki malih nacija, koje na nadarene, sposobne i velike ljude gledaju kao na smrdljiv sir, tako ih i tretiraju, a biva - i to prečesto - da takve skrate za glavu.
Zaključak: nema brojčano velikih nacija bez velikih pojedinaca, osim u ruskoj propagandi, u kojoj brojčano mali narodi fiktivnu psihološku veličinu plaćaju NIS-ovima.
