Koja, uprkos nehumanim uslovima rada, neodustajno istrajava na novinarskoistraživačkom zadatku ispitivanja bezdanih dubina do kojih se mogu sunovratiti osiona nepismenost i ropski mentalitet.
Nije daleko dan kada će Rotopalankin redakcijiski kolegijum davati četrdestodnevni pomen svom poslednjem čitaocu, ali to nipošto ne znači da Rotopalankim kolegijum ne životari u slatko-gorkoj iluziji da je Politika značajan faktor u informisanju i da je Vučićeva prva (i nezaobilazna) jutarnja lektira.
Analizu sedmične uređivačke politike Politike radim metodom slučajnog uzorka. Procedura izgleda ovako. Kliknem na portal Politika.rs, ugledam neki ljigav naslov, kliknem na „save current page“ i onda se hitro udaljim s mesta masovnog zločina protiv novinarstva.
Juče mi je pažnju privukao jedan naslov s Rotopalanike rubrike Stub srama. Pre nego što se pozabavimo onim što je bilo ispod naslova, reč-dve o Politikinim stubovima opozicionog srama, kojih ima dve vrste. Na prvi stub Politikinog opozicionog posramljivanja pribijaju se opozicione personae dramatis koje, recimo, kažu nešto protiv, recimo, Pahomijevih maloletničkih erotskih sklonosti, a čitaoci treba da zaključe da taj i taj opozicionar „pljuje po srpskim svetinjama i svemu što je srpsko“.
Na drugi Politikin stub srama - onaj sa obrnutim predznakom - pribijaju se opozicione personae dramatis koje su nešto lanule protiv opozicije, čije izjave kolegijum verno prenese u nadi da će kritička reč opozicionara upućena opoziciji navratiti vodu na vladajuću vodenicu, a opozicionara kome se omakla kritička reč učiniti mrskim opoziciji.
Na jučerašnjem izdanju Rotopalankinog portala osvanula su čak dva stuba opozicionog srama. Na prvi je pribijen đeneral Ponoš, koji je (navodno) „zapretio“ nasilnim svrgavanjem režima“ i najavio „nastavak na ulici“.
Na drugi - hajde da napravimo mali omaž Abu Ćirjaku pa da ga nazovemo „opozicionoautošovinistički“ stub srama - pribijen je Žarko Korać, koji je na televizoru N1 izrekao nekoliko džaba krečenja ranga vladičinih. Rotopalankin kolegijum je naravno dosolio stvar, pa je u naslov zapandrčio dubaru koju Žarko nije izrekao, citiram: „Ubeđivali su nas (jebo ja vas u kolegijumu) da se ne bave politikom, a od prvog momenta su se bavili politikom“, ali su, istini za volju, preneli i ono što je rekao, a što bi bilo dušekorisno utuviti.
Prepričaću šta je Korać rekao, što reko Blic, a što se može videti (i čuti) na linku, ali se ne može pročitati u originalu, jer kolegijum uvek dosoli. Protesti su, rekao je između ostalog Korać, nastali zbog narastajućeg nezadovoljstva u društvu, ali (ne naročito tegoban put) između društvenog nezadovoljstva i političke artikulacije nezadovoljstva društva nije pređen. Nešto slično već godinama i govori i piše i moja neznatnost. Ovoj ili onoj - bilo kojoj - politici na crtu može stati samo druga (i drugačija) politika. Sve drugo vodi u povećanje nezadovoljstva.
