...u prethodna dva dana pogledao sam nekoliko američkih podkasta, koje - za razliku od naših video-uradaka slične vrste - ne vode influenseri i sekaperse i u kojima ne gostuju proser efendije, nego kompetentne persone dramatis, mahom penzionisani pukovnici i generali američke vojske sa bogatim ratnim iskustvom ili (alternativno) eksperti sa velikim međunarodnim ugledom u spoljnopolitičkim aferama („aferama“ i u srpskom i u engleskom značenju reči).
Najbolje mi se dopao odgovor Džefrija Saksa na voditeljsko pitanje šta on, Saks, misli o tome što je Tramp krenuo u avanturistički pohod ne obazirući se na međunarodno pravo, na šta je Saks rekao da je dibidus budalasto očekivati da će se čovek - u datom slučaju Tramp - koji se ne obazire ni na američko pravo obazirati na međunarodno pravo.
Znate kako to ide na Jutjubu. Algoritam brzo provali šta gledaš, pa te stane zasipati sadržajima za koje je procenio da te interesuju. Pogledao sam tako sedam-osam podkasta i voditelji i gosti svih podkasta bili su saglasni u mišljenju da je Tramp u rat bez krčmarske uračunljivosti jurnuo bez nekih stvari bez kojih se ne ulazi ni u supermarket, a kamoli u rat, što će reći bez realistične strategije, bez proračuna ima li uopšte dovoljno municije i - još važnije - bez razmatranja da li je taj rat Americi uopšte bio potreban, a pogotovo bez zapitanosti može li Amerika taj rat dobiti i može li se Americi ratni avanturizam olupati o glavu.
Manje-više svi podkasti takođe su bili saglasni u mišljenju da je Tramp napravio istu grešku kao Putin, da je podlegao deluzijama veličine i konceptualno pristrasnom uverenju o nepobedivosti američke vojske i onda o trošku američkih poreskih obveznika - koji, za razliku od srbskih poreskih obveznika, takve stvari ne praštaju - jurnuo u rat za ostvarenje izraelskih nacionalnih interesa. (Kako je Izraelu pošlo za rukom da od najveće svetske sile napravi svog proksija biće teme neke naše buduće kolumne).
Za razliku od Trampa, Putin sebi može priuštiti luksuz traćenja basnoslovnih para, preskupe tehnike i (jeftinih) ljudskih života na vođenje višegodišnjeg rata protiv vetrenjača, isto to sebi - a možda i više jer nema izbora - može priuštiti i Iran. Tramp po svemu sudeći neće moći, što uopšte ne znači da neće pokušati i da iz tih pokušaja neće proizaći veeeeliki pičvajzi.
Ali tako to biva - kažu podkasteri - kad se poluga svetske političke moći dokopaju trgovci nekretninama i brokeri sa Vol strita na jednoj i verski (i agnostički) fanatici na drugoj strani. U takvim situacijama - ovo ne kažu američki podkasteri, ovo govorim ja - lud jebe zbunjenog. Što je tek najava vremena u kome će se poluga svetske moći dokopati kvantaški pijačari i lokalni pimpovi. Davno sam ja pisao da je kupovina kožnih gaća najbolja investicija u 21. veku.
· Reaguj