Islamska Republika Iran jedan je od onih subjekata koji se mogu s pravom smatrati geopolitičkim čvorištem na kom se odmeravaju snage. Iran je svoju islamsku revoluciju započeo s pozicije - ni istok ni zapad. Ta pozicija se s vremenom pretvorila u izvor sveprisutnog bezbednosnog ugrožavanja, koje nije neutralno već jasno ideološki svrstano na strani američkih izazivača. Tokom ranijih godina zapadna geopolitička teorija skovala je skraćenicu KRINK-Kina, Rusija, Iran i Severna Koreja.
Iran nije uspeo da održi svoju poziciju neutralnog globalnog i regionalnog igrača. Svojom doktrinom „izvoza“ islamske revolucije stvorio je neprijatelje, a pomirio rivale. Finansiranjem i organizovanjem terorističkih organizacija koje se vode političkom zloupotrebom islama vrlo brzo je stvorio regionalni konsenzus protiv sebe. Dugo je regionalna osovina koju predvodi Iran nametala bezbednosnu dinamiku Zapadu, što su strateški koristile Rusija i Kina. Al Kaida je nakon formalnog uništenja nastavila da postoji u Iranu.
U geopolitičkoj slagalici Iran je predstavljao energetsku bazu BRIKS, odnosno NR Kine. Koliko je islamska revolucija neuspešan poduhvat, pokazuju ekonomski rezultati. Iranske rezerve nafte na svetu se rangiraju na trećem mestu, dok zauzima drugo mesto prema rezervama prirodnog gasa. Iranska ekonomija je skoro duplo manjeg obima od Poljske. Po svim parametrima Iran predstavlja neuspešnu državu. Umesto da se razvija, Iran je odabrao konfrontaciju i postao je pion u geopolitičkim igrama Rusije. Istini za volju, Rusija je povoljno trgovala iranskim nuklearnim programom, čime je čuvala svoju međunarodnu poziciju. Kina je postala korisnik 90 odsto iranskog naftnog izvoza. Svi oni su profitirali od izolovanog, agresivnog i sankcionisanog Irana. Međunarodne sankcije su od Irana napravile izvor jeftinih energenata za Kinu. Geopolitička slagalica dobija potpuno drugačiji oblik kada se analitički zaključi kome je trebao ovakav Iran i jeftina iranska nafta. Samo takav Iran je mogao biti poželjan partner.
Haos koji stvaraju kinetička dejstva u potpuno drugi plan je bacio činjenicu da su Rusija, Kina i Iran imali sveobuhvatan strateški pakt potpisan januara 2026. godine. Ovakva partnerstva dokazala su se kao vrlo porozne garancije. Ugledni stratezi decenijama upozoravaju da su sporazumi s Rusijom i Kinom partnerstva bez suštine.
Više decenija dug obaveštajni ciklus protiv Irana pretvorio se u obaveštajnu mrežu koja je u potpunosti paralisala bezbednosni aparat države. Operacija „Ponoćni malj“ od prošlog juna bila je jasan signal da bezbednosne službe Irana ne mogu sprečiti strateško iznenađenje. A uloga svake službe bezbednosti je upravo onemogućavanje strateškog iznenađenja. Odluka Irana da na kineskoj tehnologiji zasniva svoju sajber bezbednost koštala je i samog vrhovnog ajatolaha života. Iran nije odnos Amerike protiv Kine već jedan od glavnih geopolitičkih poligona na kojima se definiše globalna moć. Sve što je Iran imao od ruskih i kineskih najsavremenijih sistema nije ispunilo svoja očekivanja. Ko je mogao da se nada da Iran neće oboriti nijedan avion, već da će to biti zasluga nespretnjakovića iz Kuvajta. U sledećoj fazi može se očekivati izbijanje unutrašnjeg konflikta, pa i građanskog rata u Iranu. Dakle, sirijski i libijski scenario kuca na vrata. Formiranje Kurdistana čini se verovatnijim nego ranije. Uz podršku iz vazduha organizovani ustanici lako mogu formirati slobodne zone od gradova i čitavih provincija.
Drugi pravac razvoja događa ide ka tome da Ormuski moreuz postaje američka kapija i zona američke bezbednosne kontrole baš kao i Panamski kanal. Sa uništenom flotom i raketnim kapacitetima Iran neće biti u poziciji da uslovljava slobodnu plovidbu. U prilog ovoj tezi ide poslednja u nizu odluka Donalda Trampa kojom se ovlašćuje Razvojna finansijska korporacija (DFC) da obezbedi osiguranje od političkog rizika i garancije za finansijsku bezbednost za morsku plovidbu, naročito u sektoru energetike, za područje Persijskog zaliva. Uspostaviće se brodske linije dok će američka mornarica pružati zaštitu prilikom plovidbe Ormuskim moreuzom. Tramp nameće američke bezbednosne garancije. Ko će ploviti Ormuzom? Samo oni koji imaju osiguranje vrednog tovara, dok će drugi operateri biti suočeni sa ozbiljnim rizicima i troškovima. Indirektno ova mera će usmeriti piratstvo i druge bezbednosne pretnje ka kineskim tankerima. Ili će ti tankeri biti u svoj zoni jer plove bez osiguranja. Ovo je pravi i merljivi geopolitički efekat trenutnih operacija. Amerika će držati ključeve kineske energetske bezbednosti. Predsednik SAD Tramp se čvrsto oslanja na geopolitiku energenata i trgovinskih koridora. Od početka svog drugog mandata isterao je Kinu iz Panamskog kanala, Venecuele i sada menja podelu karata na Bliskom istoku. Više nije pitanje da li će budući Iran biti nesvrstan, neutralan, prozapadan ili proistočan jer će strateški ishod biti američka kapija Ormuskog moreuza.
