U tom duhu je gorepotpisana neznatnost bila naumila da napiše kolumnu naslovljenu, recimo, „Visokotehnološki neolitski ratovi XXI veka“, ali se - naišavši prigodom redovne mesečne inspekcije Kusturičinog fanzina „Iskra“ na must read tekst iz pera Slobodana Antonića naslovljen „O legitimnosti vlasti u Srbiji“ - presaldumila i odlučila da Antonićev tekst podvrgne novoizmšljenoj kritičkoj metodi far reading. Biće vremena za ratne hronike. Potrajaće iranski pičvajz, a lako se može dogoditi da preraste u tridesetogodišnji, a možda i stogodišnji rat.
Ako se pitate kako se to može dogoditi da rat u Iranu (i okolnim zemljama) preraste u tridesetogodišnji - ili čak stogodišnji, znajte da je to zato što su se jedan tridesetogodišnji i jedan stogodišnji rat svojevremeno već dogodili, a poznato je da se ništa ne događa samo jedanput.
No, dobro. Hajde mi da vidimo šta Antonić kaže na temu legitimnosti vlasti u Srbiji. U početku mu je svaka ka vladičina. Antonić ispravno uočava - doduše to su i vrapci odavno uočili - da je u Srbiji legitimitet stečen na izborima čisto formalan, prividan, ponekad i lakrdijaški - i da stvarni legitimet počiva „na (nepisanom) ugovoru elite i naroda“.
Antonić hoće da kaže sledeće: elitna ugovorna stranka se (prećutno) obavezuje da radi ono što je narodu milo, dočim se jebena narodna ugovorna stranka obavezuje da ćuti, trpi, jede govna i da se raduje kad govana ima kolko oćeš. Sad dolazi interesantan detalj. „Kad je rat“ - piše Antonić - „godine 1999. stigao u Srbiju, pri čemu se Srbija našla u sukobu sa celom atlantističkom imperijom, narod je procenio da Milošević više ne može da ispunjava ugovor, pa ga je oterao.“
Antonić baš podilazi narodu (u nadi da će narod to znati da ceni). Qwrz je moj narod išta „procenio“, qwrz je moj narod „oterao“ Miloševića, tj. oduzeo mu legitimitet. Miloševića je, posredovanjem Igora Ivanova, oterala i legitimitet mu oduzela Rusija - koja mu ga je i dala - a na vlast je instalirala sledećeg Legitimistu, koji se u peštanskoj ruskoj crkvi obavezao da će nastaviti gde je Milošević (silom prilika) stao.
„Nove vlasti su“ - nastavlja Antonić - „nasledile (načisto razvaljenu, prim. S. B.) državnu upravu koja je se već bila navikla da prima mito“ itd. I šta je posle bilo? Antonić o tome ni mukajet, pravi rez, prelazi na problem Visoke Legitimnosti - koja će biti tema naše sutrašnje kolumne - pa ću vam umesto Antonića ja reći šta je posle bilo.
Evo šta, što reko Blic. Kad je manji deo nove vlasti prionuo na posao rekonstrukcije državne uprave i borbe protiv korupcije, dogodio se 12. mart 2003, koji je zaustavio procese rekonstrukcije državne uprave i borbe protiv korupcije. Doviđenja do sutra.
· Reaguj