Nema se tu više ništa suvislo reći ali sledeći dan, 13. mart, posvećujem (psiho)analizima odjeka i reagovanja na Đinđićevo streljanje rasutih po odštampotinama i portalima za čija je finansijerstva, uredništva, kolporterstva i čitalaštva Đinđićevo streljanje bilo radosna vest.
Ti odjeci i reagovanja su pravi mali tekstualni praznici potuljenosti i pokvarenjaštva i kao takvi su nezobilazna građa za moja istraživanja o procesima falsifikovanja Đinđićevih poslova i dana, posmrtne patriotizacije, dosrbljavanja i osvetosavljenja čoveka koji odavno nije u stanu da se brani, koji se - kad malo razmislim - ni da je živ, ne bi branio od gamadi.
Svakog 13. marta odaberem jednu odštampotinu/portal. Svakom danu je dosta zla njegovoga. Ove godine izbor je pao na Kusturičin fanzin Iskra, na kome sam naišao na nepotpisani tekst prenijet - kako sam se naknadno obavijestio - s bratskog toksičnog portala IN4S.
„Drugi su ga (Đinđića)“, piše IN4S anonimus, na jednom mestu, svejedno kojem, „spoticali da bi mu najteži kamen vezali kada je na Vidovdan u prvoj godini vlade u Sheveningen isporučen Slobodan Milošević.“ Ko su ti „drugi“ zlobnici, piskaralo ne otkriva, mada sam siguran da zna da ko su. Morao bi znati. Od njih bakšiš i bonove za topli obrok.
Da se nisam upustio u avanturu analiziranja Iskrinog (IN4S-ovog) komemorativnog teksta, nikad ne bih saznao da su reporteri Novosti ubrzo posle Đinđiđevog izbora za premijera u Prekopučama kod Prokuplja u skromnoj kući razgovarali s njegovom majkom Milom.
Tom zgodom je, glagolji IN4S piskaralo, majka Mila - ko božemeprosti majka Jevrosima - kumila i molila sina Zorana: „Nemoj, sine, izručivati Miloševića, nemoj, sine, izručivati nikog, neka ih jure, neka ih hapse, samo ti ruke ne prljaj.“
Piskralo ne kaže, ali valjda je svima jasno: Đinđić nije poslušao majku, pa ga je stigla srpska Božja kazna u vidu metka u leđa.
Sledi sledeća IN4S misterija: IN4S-ovo piskaralo posmrtno abolira Đindića. „Ipak je“, kaže, „pokazao da izdajnik nije on, Đinđić, nego (opet) onaj ‘drugi’, kome je verovao da će mu pružiti podršku, kako je i obećao, da preseče kosmetski čvor, reši rak-ranu ovog dela Srbije i srpskog naroda.“ A ko je taj „drugi“ - opet ni mukajet.
„To ga je“, drobelja dalje piskaralo, „po svedočenju umnih srpskih intelektualaca - koje ovom zgodom svečano i džumle nabijam na qwrz, skupa s piskaralom, „najverovatnije koštalo životom, a nikako obračun s kriminogenim faktorom u Srbiji, kome je već, zaista, i najavio obračun.
Ako ste mislili da je IN4S baljezganje moglo proći bez Ćosića, varate se. Nije moglo. Piskaralo citira Ćosićevu misao velikih ljudi, verovatno jedinu suvsilu, jedinu koja nije bila bulažnjenje i koja se pokazala tačno, pa ću je i ja citirati: „Ubistvo Zorana Đinđića je koban čin za sudbinu Srbije.“
Mene interesuje nešto drugo: zašto reporteri Novosti nisu sedeli u mardelju, kao njihove kolege iz Ruande, nego im je neko (ko li, bože) dozvolio da prave intervju s Milom Đinđić.
