Setimo se samo oduševljenja koje je izazvala lambada, erotizovani ples uz simpatičnu i lako pamtljivu muziku, i reči pesme koje nismo razumeli... Svi su je pevušili, uz nju su se reklamirale i paštete i cipele, a bilo je i sahrana na kojima su je trubači, po želji pokojnika, izvodili.
Isto je i s takozvanim studentskim pokretom. Da je tokom prve polovine prošle godine neki plenum izglasao da je zemlja ravna, profesori na Geografskom fakultetu bi ritualno, pred kamerama N1 i Nove, poizbacivali globuse kroz prozor!
Da neki dokonjak napravi spisak svih ozbiljnih ljudi koji su tvrdili da u životu nisu znali šta je pošteno i ispravno dok studenti to nisu objavili, Srbija bi se valjala od smeha!
Uostalom, gde su oni što su ih kandidovali za Nobelovu nagradu, hoće li i ove godine obnoviti svoju inicijativu, zna li se šta?
Iz razloga koji svakako nisu bili utemeljeni u logici ni u zdravom razumu, ti su ljudi poverovali da su tek izrasla brada ili grudi koje stoje bez brushaltera dovoljna kvalifikacija za upravljanje državom. Plus velika matura... Poslednji put u istoriji pre Srbije, u Kini se u vreme Mao Cedunga i „kulturne revolucije“ smatralo da je visoko obrazovanje suvišno za vođenje državnih poslova. Kao, kvari mlade duše!
Opsena je sada, naravno, prošla, studenti su se izmetnuli u blokadere i pokazali svoje pravo lice. Pitaće neko: zašto onda sve ovo pišemo?
Likovanju što smo od početka bili u pravu kad smo ukazivali na istinsku prirodu blokaderskih akcija nema mesta. Previše su štete naneli Srbiji da bismo mogli da uživamo u satisfakciji. Ali ima nešto drugo...
Javnost već zna za onu smešnu scenu u kojoj su se pojavila dva „studenta kodnih imena Alek i Kaluđer“ i pobrisali Đilasove kandidate s liste za lokalne izbore u Smederevskoj Palanci. Od te pljuske zabridele su mu uši, pa je zapevao drugu pesmu:
„Nikome nikada nisam ćutao, pa neću ni nekome ko ima 20 godina, nekome ko nema znanje ni radno i životno iskustvo i ko misli da ima pravo da on pročišćava listu i precrtava ljude.“
Jeste, ćutao je sve do sada! A kad nije ćutao, hvalio je studente kao „ključne pokretače promena u Srbiji“!
Njegovom otrežnjenju, svakako, doprinelo je i saznanje da od blokaderske liste za parlamentarne izbore nema ništa pa se, sledstveno tome, ne isplati šlihtanje „studentima“, ali i Dragan Đilas i celokupna naša opozicija, pogotovo parlamentarna, ona na budžetu države Srbije, duguje građanima izvinjenje što su nas zamajavali duže od godinu dana, jer bilo je dosta građana koji su verovali u njihovu ocenu o „ključnim prokretačima promena“.
I duguju nam i objašnjenje: zašto sada, kad sve znaju, i dalje insistiraju na zajedničkom nastupu na lokalnim i parlamentarnim izborima sa nekim ko ima 20 godina, a nema ni znanje ni radno i životno iskustvo?
Jedino ako nemaju plan da iskoriste blokadere za dolazak na vlast, pa da onda oni, sa znanjem i iskustvom, preuzmu vlast. A decu da pošalju da nastave školovanje, zbog znanja. Pošto će u tom slučaju steći iskustvo.
