Recimo, on je jedini predsednik posle Drugog svetskog rata koji nije imao nikakvu državnu službu. Svi drugi su bili potpredsednici, guverneri, senatori, kongresmeni, generali. Njegovi obožavaoci bi rekli da je to dobro, jer ga nije pokvarila „močvara“, kako oni zovu birokratsku sredinu u Vašingtonu. Ipak, on nije imao nikakvo iskustvo s donošenjem zakona ili spoljnom politikom, što ovih dana tako dolazi do izražaja.
Drugo, on je jedini predsednik koji je potpuno ravnodušan prema stručnosti svojih saradnika, pa znanju i iskustvu uopšte. Tako je Hegset, televizijski voditelj i komentator došao na čelo najmoćnije vojske na svetu. Svi američki predsednici dosad, kao i skoro svi svetski državnici, tvrdili su da su odluke donosili na osnovu velikog promišljanja, vođeni nekom ideologijom ili doslednom vizijom sveta. Tramp je sam rekao da odluke donosi „instinktivno“, „iz utrobe“. Neki misle da je MAGA ideologija, ali on često donosi odluke sasvim protivrečne duhu obećanja pomoću kojih je došao na vlast. Na primer, da neće pokretati nove ratove. Uostalom, on donosi različite odluke od doručka do ručka. Napad na Iran je opravdavao međusobno potpuno suprotstavljenim razlozima.
Nije dovoljno reći da Tramp mnogo laže. Po ozbiljnim istraživanjima, Tramp je u prvom mandatu izgovorio preko 30.000 laži. To je skoro jedna laž na svaki sat tokom 24 časa. Kad je rekao da su školu za devojčice pogodili Iranci, čak je i ne baš istinoljubivi Hegset morao da se ogradi. Tramp je zapravo pravi vođa postistinitog sveta u kome istina ni nema neku vrednost. To ilustruje činjenica da nije uložio nimalo truda u obrazlaganje napada na Iran. Amerikanci su kretali u invaziju na Irak 2003. godine, na osnovu laži da Sadam Husein poseduje oružje za masovno uništavanje (MAD). Iako su lagali, najviši dostojanstvenici SAD su uložili ogromne napore da ubede ceo svet kako je njihova laž istina. Pomagao im je i Toni Bler. Skoro četvrt veka kasnije, Tramp ne samo da kreće u rat bez najave (što može biti i taktička varka) nego i bez bilo kakvih ozbiljnih opravdanja.
Ni to nije najgore. Laži bi mogle da se opravdaju da iza njih stoji neki skriveni plan. Koga nema ni na jednom polju američke politike. Najbolji primer za nedostatak plana su carine. Donald Tramp je uveo ogromne carine mnogim zemljama, uključujući i najbliže saveznike. Gromoglasno je najavljivao da će se industrija vratiti u SAD. Za njega nije bilo važno što je ta odluka bila protivustavna. Prva posledica njegovog munjevitog carinskog rata je decembarsko povećanje robnog deficita u američkoj trgovini sa svetom. Znači SAD su krajem prošle godine mnogo više uvozile nego izvozile, uprkos carinama.
Dosadašnji Trampovi podvizi već su ga kvalifikovali za najgoreg američkog predsednika u istoriji. Ali ima vremena da poveća i potvrdi to svoje prvenstvo.
