Bil Klinton je izumeo“humanitarne intervencije“ i bombardovao SR Jugoslaviju. Kada su 12. aprila 1999. rakete pogodile putnički voz dok je prelazio most kod Grdelice, u napadu je poginulo najmanje 12 osoba. Vesli Klark, američki general i komandant savezničkih snaga NATO u Evropi, ratni zločin je nazvao „nesrećnim incidentom“.
Džordž V. Buš je izvršio invaziju Avganistana, pa Iraka, a broj civilnih žrtava meri se stotinama hiljada.
Barak Obama je bez ikakvog povoda na početku mandata dobio Nobelovu nagradu za mir da bi američki avioni jula 2008. gađali svadbenu povorku u Avganistanu pri čemu je stradalo 47 osoba, uključujući i mladu - samo jedan od niza sličnih „kolateralnih šteta“.
Džo Bajden je bombardovao Siriju i Irak, organizovao napade na jemenske Hute i obezbedio veliku finansijsku i vojnu pomoć posle ruske agresije 2022.
Tramp je tokom kampanja 2016. i 2024. ponavljao da SAD odustaju od politike intervencionizma i „glupih ratova“ po svetu, da bi samoproglašeni mirotvorac u drugom mandatu bombardovao Siriju, organizovao vojne akcije po Nigeriji i Venecueli i dva puta raketirao Iran. Još je nezadovoljan što nije dobio Nobela za mir.
Trampov najbliži bliskoistočni saveznik Izrael godinama se u obračunu s protivnicima oslanja na „ciljna ubistva“, atentate koji su se u političku leksikografiju uselili u 11. veku pojavom asasina, pripadnika šiitske sekte ubica s persijskih obala Kaspijskog mora koji su ime dobili po arapskoj reči „hašišijin“, jer su pre ubistava obavezno uzimali grumen droge.
Koliki je grumen potreban Benjaminu Netanjahuu kada naredi da Mosad „eliminiše“ funkcionere palestinskog pokreta, iranske nuklearne naučnike, vođe Hezbolaha poput Hasana Nasralaha u Bejrutu, lidera Hamasa Ismaila Hanije u Tehranu i konačno iranskog vrhovnog vođe Alija Hamneija?
Koliki je grumen potreban Trampu koji se srčano pridružio ulozi egzekutora? On je januara 2020. naredio da general Kasem Sulejmani, komandant elitnih snaga iranske Islamske revolucionarne garde, bude likvidiran u blizini bagdadskog aerodroma.
Čist državni terorizam. Grumen hašiša koji su zajednički odlučili da popuše američki predsednik i izraelski premijer stvorio je oblak naftnih isparenja čija radijacija preti čitavom svetu.
Agresori danas Iran cinično optužuju da je odgovoran za „opasnu eskalaciju“ u Zalivu, a prećutkuju rakete koje su u osnovnoj školi u južnom iranskom gradu Minabu odnele živote najmanje 165 osoba, većinom devojčica. „Kolateralna šteta“.
Tramp, poznat po zavidnoj frekvenciji neistina izrečenih u jednom satu, odmah je optužio Irance. „Oni su veoma nepouzdani sa svojom municijom.“ Ubrzo su stigli podaci nezavisne istrage koja je pokazala da su nesretnu školu pogodili američki projektili „tomahavk“. Amerikanci su priznali da su zastareli obaveštajni podaci doveli do tragedije.
Obezbediti da škole rade i budu bezbedne usred ratova znači više od časova koje deca provedu u učionici. Za decu to je sigurnost, za roditelje je poruka da se život nastavlja, koliko god bio opasan.
Razne konvencije zabranjuju napade na decu i škole. To su ratni zločini po članu 8 Rimskog statuta, po kome je ustrojen Međunarodni krivični sud (MKS). Ali SAD nisu članice suda, pa američki lideri sebe, svoje planere, pilote i vojnike izuzimaju od svake odgovornosti. Amerika je sebi dodelila poziciju nedodirljivog.
Trampova agresija na Iran ni po čemu se ne razlikuje od Putinove na Ukrajinu, ali Rusija je sankcionisana, a MKS je 2023. za Putinom raspisao poternicu zbog ratnih zločina. Isti sud je godinu dana kasnije smogao snage da poternicu raspiše i za Netanjahuom.
Administraciju u Vašingtonu nema ko da kazni. Ima li sudije koji bi potpisao poternicu za Trampom? Da li će neko odgovarati što nije ažurirao obaveštajne podatke za Minab? Neki životi vrede više od drugih, a posle se pitaju odakle antiamerikanizam.
