Ne želim da govorim o lokalnim izborima kao sudbonosnim, posebno kada se ne organizuju na nivou čitave zemlje, već su na nivou 10 lokalnih samouprava. Međutim, baš ovi izbori zaista jesu drugačiji, jer drugačije su i prilike u odnosu na sve ono što smo imali do sada. Neki idu dotle da govore i da su sudbonosni, što skoro pa da ima smisla. Ukoliko u nekoj od 10 lokalnih samouprava pobedi opcija čiji predstavnici nastupaju pod kodnim imenima, bez ikakvog plana i programa, sa samo jednim fokusom - „mrzim te, Vučiću“, uvešćemo na mala vrata u politički život totalno ludilo, koje će skupo koštati narod i državu. Nije sporno da vlast izgubi kada se s druge strane ponudi kvalitetna alternativa, ali veoma je loše ukoliko bi se vlasti domogli oni koji istinski ne znaju ni gde je levo.
Zamislite situaciju da vam opštinom vlada osoba kojoj plenum nije dao ovlašćenje da se predstavi ili koja bi na vaše pitanje da li ćete dobiti kanalizaciju, ulično osvetljenje ili da li će neka fabrika doći u vaše mesto odgovorila da će o tome odlučivati imaginarni plenum. Izbori nisu zavitlavanje, niti je politička delatnost u kojoj ovakve stvari smete da dopustite. Uostalom, da li bi bilo ko, posebno neki ugledni domaćin, dopustio da mu državu vode nepoznati ljudi s ponudom najgore neizvesnosti? Taj vid kockanja našim sudbinama ne smemo da dopustimo i baš su zato ovi izbori skoro pa sudbonosni.
Sećam se dobro predavanja na Pravnom fakultetu, gde su nas uvaženi profesori učili da je i najgori zakon, pa čak i najgori sistem, daleko bolji nego da nema nikakvog zakona i sistema. Jednostavno, ne možete u zemlji da dopustite anarhiju, a politička opcija lažnih studenata koja se sada nameće kao nekakva alternativa vlasti najvećim delom to promoviše. Negacija institucija i sva vlast plenumima, gde je po principu direktne demokratije dozvoljeno svakom da predlaže i da se izjašnjava kako hoće, a rezultat je sto ljudi, sto ćudi. Zapravo, rezultat je anarhija i bezvlašće, kao i nemogućnost da se nekom obratiš za rešenje problema, jer niko nije nadležan i svi su nadležni. Možete samo da zamislite na šta bi to ličilo. Otuda, uz saglasje od strane autora ovog teksta da demokratija nije baš idealan sistem, ali realni da budemo, ništa bolje i kvalitetnije od nje nije još uvek osmišljeno, ne možemo da se igramo s državom. Zamislite nekog kome plenum ne dozvoljava da se predstavi danas da ode i da pregovara u ime Srbije za dovođenje neke fabrike ili izgradnju naučnog centra. Zamislite da takvi bezimeni likovi učestvuju u bilo čemu ozbiljnom gde bi štitili interese Srbije u eri svetskog haosa. Recimo, dođu na razgovore s Putinom, ali ne predstave mu se jer im plenum nije dao ovlašćenje da se predstave. Hoće li Kaluđer i Alek možda da nam obezbede dovoljne količine gasa?
Vratimo se u realnost, saberimo se. Taman i da ne znam koje zamerke imate na rad lokalnih funkcionera SNS, ta stranka je odlučila vas da posluša i da te ljude zameni i da kandiduje apsolutno nove ljude. Odlučila je da vam ponudi program iza koga stoji predsednik Aleksandar Vučić. Tu nema neizvesnosti kao što to ima sa anarhostudentskim listama. Zato su izbori 29. marta sudbonosni, jer odlučuju koliko smo odgovorni prema sopstvenoj opštini, pa i prema otadžbini. Tog dana svi koji žive u tim lokalnim samoupravama ne smeju da budu pasivni, već u što većem broju moraju da izađu na glasanje i da svojim glasom zapečate sudbinu obojene revolucije, koja nam je stavila u izgled urnisanu zemlju.
U nedelju samo pobeda. Važno je!
