Ugrađivanje, muljanje, podmićivanje itd. nisu korupcija, nego njena posledica. Korupcija, naime, izvorno znači - pokvarenost.
Ali ne pokvarenost u smislu u kome se pokvari meso - za tu kvarež postoji druga reč - korupcija se prvenstveno odnosi na pokvarenjaštva uma, kojima je legion ime, a koje su majke legiona ugrađivanja, nepotizama, podmićivanja, kraduckanja, muljanja i mnogo gorih stvari koje zbog nepovezanosti s mračnim predmetom želja, parama, ostaju ispod radara.
Sve počinje produktima najstarijeg srpskog zanata, pokvarene mašte. Mladi se sigurno ne sećaju - stari će se setiti - pokvarenomšatovitih urbanih legendi s kraja šezdesetih i početka devedesetih, poput, u jednoj od naših ranijih kolumni opisane, horor priče o trgovačkom putniku koga u Lipovičkoj šumu u gluvo doba noći ustopira prelepa devojka i zamoli ga da je odveze kući. Što putnik i učini i nemalo se iznenadi - da ne kažemo baš da se usere - kad ga devojka zaustavi pored seoskog groblja, zahvali mu na prevozu i legne u svoj grob.
Ili, recimo, priče koja je krajem šezdesetih postala viralna o ženi Miće Orlovića koja se nedavno porodila i slavnog voditelja učinila srećnim ocem jednog „crnčeta“. Golicavo, a?
Prekjuče mi neko kroz Vajber, moj prozor u svet, ubaci urbanu parapolitičku priču sa elementima horora, koja kao da je došla s kraja šezdesetih, a koja kaže da devojka koja je onomad izvršila samoubistvo skokom s petog sprata Filozofskog fakulteta, za razliku od one autostoperke iz šezdesetih, nije mrtva, da se nije ubila, da u stvari nikada nije ni postojala, da je - kaže najdalje horror story - „fotografija devojke koja se deli po društvenim mrežama AI animacija, a da je na fotografiji Laura Lukić, ćerka pogunulog pilota“. Krv ti jebem.
Samoubistvo je, kaže nadalje horor priča, „izrežirano“ tako što je s petog sprata bačena lutka ili (alternativa) ženski leš iz mrtvačnice. Ako sad nekom nije najjasnije zašto je to urađeno i šta je politička pozadina samoubistva, tu je anonomni genije da pojasni stvar. Sve je to, tvrdi genije, urađeno da bi se kreirao povod da policija „upadne na fakultet, pokupi studentsku dokumentaciju i optuži rektora“. (Za šta tačno, narator ne otkriva). Ako narator ne otkriva, ponešto će vam otkriti moja obično dobro obaveštena neznatnost.
Objašnjenje: policija nikakve potrebe nije imala da „kupi“ studentsku dokumentaciju, ako niz zbog čega drugog, a ono zato što je kopije (možda i originale) svih dokumenata iz studentske dokumentacije dobijala još istog dana posredstvom krtica ubačenih među studente. Opozicija iz devedesetih godina je to znala - da li se zaboravilo da Ozna sve dozna - sledstveno je sve bitne odluke donosila usmeno, a opoziconu dokumentaciju koristila da Ozni - tamo gde treba - uvaljuje dubare. Mnogo se toga zaboravilo, zato se mnogo toga mora izmišljati.
