Uobičalo se smatrati da je vekovno loše (i sve gore) stanje u zemlji Srbiji - koja je, da ne bude zabune, nešto različito od države Srbije - posledica loših politika, dočim moja kurčevita neznatnost glede te stvari po običaju izdvaja mišljenje i tvrdi da su loše politike uslovljene lošom (nedovršenom) državom. Izricajem „nedovršena država“ pisac hoće da kaže da su neke srbske državne institucije - npr. pošta i vojska (zašto ne policija, o tome kasnije) - dovršene i funkcionalne, dočim je popriličan broj institucija ostao u ni-tamo-ni-ovamo stanju poludovršenosti, koja je delom posledica neznanja i brkanja pojmova, a većim delom jedne, maltene ničeanske volje za nedovršenošću, koja širom otvara vrata mogućnosti završavanja političarski privatnih poslova preko grbače nedovršene države.
Otuda su mi za vakta carstvija cincarsko-kalburskog, koliko smehotresne, toliko odvratne, bile prdnjave o natprirodnoj cincarsko-kalburskoj državotvornosti, praćene sistematskim raspičkavanjem ono malo stvari čije je dovršavanje bilo započeto i na kraju obilnim oseravanjem osnovne ideje države koja je, kilava i nedovršena kakva je, popustila pod pritiskom peticije stotinak privatnih „patriotskih intelektualaca“ - podavila repić i odustala od privođenja Glavnog Državotvorca na informativni razgovor „na okolnosti zavere“... da se ne ponavljamo.
Jedan od glavnih uzroka nedovršenosti države Srbije zapisan je (i zacementiran) u Ustavu, koji na samom početku kaže: „Država Srbija je država srpskog naroda“ (cinik bi dodao: „i ostalih naroda koji imaju peh da žive u Srbiji“), što fakat lepo zvuči, ali i stvara pometnju jer je srpski narod mnogo širi pojam od države srpskog naroda. Na koju pometnju mislim? Evo na koju, što reko Blic.
Kad god bosanski i crnogorski rapalji, Srbi po nacionalnosti, čuju da je „Srbija država srpskog naroda“, odmah pomisle: „Baš lepo, i ja sam Srbin, Srbija je, dakle, moja država.“ Što uopšte nije slučaj. Bar ne bi smeo da bude. Dovršena država nije ničija „svojina“. Narodnost je jedna stvar, državljanstvo je nešto sasvim drugo. Kad se to dvoje pomeša, nastaje zbrka u kojoj najebavaju i narod i država, s tim što državi kao apstrakciji puca qwrz što najebava, a narod se s vremenom navikao na najebavanje, spasa mu nema, propasti neće. Ne može mu niko ništa, jači je od sudbine.
A sad da vidimo zašto je Pošta Srbije funkcionalnija nego država Srbija. Ponajpre zato što je Pošta Srbije, a ne Srpska Pošta, što znači da radi po pravilima važećim za sve pošte ovog sveta, a ne po pravilima ovog ili onog direktora pošte. Nedovršenost je izgleda naša sudbina, pa je zbog manjka karakterologije i naša današnja kolumna ostala nedovršena.
Nastavak u sutrašnjem broju.
