Umesto Sina Božjeg, klanjali su se Lenjinu, kasnije Staljinu, umesto Svetog pisma verovali su u manifeste Komunističke partije i Marksov kapital. Iznad svega, KPJ u Kraljevini Jugoslaviji baš zbog činjenice da je kralj Aleksandar istu zabranio i proglasio je terorističkom, delovala je krajnje konspirativno, i to na taj način da aktivisti iz iste ulice, čak i iz iste zgrade, nisu znali jedan za drugog, a svi su imali kodna imena i nikom se nisu predstavljali. Cilj delovanja bio je sprovođenje svetske revolucije i ozbiljna netrpeljivost prema svakom ispoljavanju nacionalne svesti, kao i mržnja prema religiji, posebno prema Srpskoj pravoslavnoj crkvi. Najveći broj pristalica dobijali su među omladinom, posebno na fakultetima. Zanimljivo, srpskim komunistima ozbiljno je smetao srpski nacionalizam, dok hrvatskim ili slovenačkim ni najmanje nije smetao hrvatski ili slovenački nacionalizam, već su kao glavnu pretnju ostvarenju svetske revolucije uvek videli tzv. srpsku hegemoniju. Otuda, objektivna razlika u mržnji prema svemu što je srpsko između hrvatskih komunista i ustaša gotovo da ne postoji, jer su i jedni i drugi, koliko god su to mogli, satirali srpsko nacionalno biće. Naš srpski problem je u tome što su u svemu tome svesrdno pomagali srpski komunisti, baš na isti način kako bi to želeli da čine i danas.
Elem, danas imamo nešto slično onom što smo imali kako pre rata, a posebno posle rata i po dolasku komunista na vlast. Na univerzitetima i fakultetima zapatila se nova mlada radikalno levičarska i anarhistička omladina, potpomognuta politički ambicioznim profesorima, kojoj je takođe cilj sprovođenje svetske revolucije. Deluje na međunarodnom nivou, pod kišobranom svetske levičarske i terorističke organizacije kakva je Antifa, a glavni promoter više ne dolazi iz Moskve, tačnije Kominterne, već iz Vašingtona, odnosno američke Demokratske stranke.
Fakulteti će biti mesta gde će se učiti pobuni, a ne gradivu, sve u cilju pobede svetske revolucije. Privatna imovina, baš kao i posle rata, moraće da se konfiskuje, a tamo gde osete da ima viška prostora ubaciće vam podstanare. Ko bude srbovao, neki novi Goli otok mu ne gine. To bi ukratko bio program anonimusa koji su nam blokirali fakultete i univerzitete dajući sebi za slobodu da kažu kako govore u ime svih studenata i da su državne zgrade fakulteta i univerzitete, pa čak i zadužbina Miše Anastasijevića, gde je danas Rektorat, njihova druga kuća, pa su se zato u iste uselili sa sve dušecima i privatnim pokućstvom i stvarima. Kada se zaista budu domogli vlasti, useljavaće vam se u kuće.
Elem, nemojte misliti da je ovo šala. To su mislili i ljudi pre Drugog svetskog rata, čak su čvrsto verovali da komunisti nikad neće uspeti da dođu do šanse da budu vlast. Ipak, posle rata su došli i punih 45 godina su nam zaseli na kičmu, a očito sede i danas. Otuda, dobro razmislite o njihovim težnjama i šta nam se može dogoditi ako bi njihovi unuci ponovo zgrabili fotelje. Jednom smo to već imali i ostali smo bez srpske inteligencije koju su pobili, pozatvarali, urnisali nam Crkvu, nacionalno pitanje, uveli su nam pokrajine, osakatili nas za vek vekova. Ne ponovilo se!
