Poslužila kao povod nekim hrvatskim domoljubima da u centru Zagreba zapandrče referendumski bilbord na kome je pisalo, citiram: „Hoćeš li slaviti Uskrs ili Vaskrs.“ Ispod „Uskrsa“ je stajala fotografija neke katoličke, ispod „Vaskrsa“ slika neke pravoslavne crkve. Pa vi birajte, stisnite muda pa zaokružite „Vaskrs“.
Nedugo, međutim, nakon Viber-očevida stigla je poruka pošiljaoca dubare u kojoj je pisalo da se tu radi o tzv. fakeu. Nije mi bilo jasno u čemu je razlika između fakea i ne-fakea. Fake je na Viberu videlo - i izjasnilo se šta će slaviti - više persona dramatis nego da su bilbordi stvarno bilo zapandrčeni na Trgu bana Jelačića (kome sa zakašnjenjem čestitam katolički „Vaskrs“). Ukratko: predao sam se prvi put u istoriji mojih opsesija. Neka vam, dakle, bude srećan „Vaskrs“.
Nije, uostalom, Vaskrs jedina - a ni najgora - lingvistička besmislica koja je u opticaju. Umesto da džaba krečim dokazujući da „Vaskrs“ ne znači ništa, iskoristiću pretprazničnu atmosferu da našu preduskršnju kolumnu - koja po sili Vaskrsa pada u subotu - posvetim kulturi, u datom slučaju tematskom broju časopisa Gradac, naslovljenom „Slučaj Crnjanski“, posvećenom višegodišnjoj polemici Miloša Crnjanskog i čitave jedne lepeze međuratnih kritičara, pisaca i kulturnih radnika, raznih boja, uključujući crvenu, komunističku. Šta je bio povod međuratnog književnog rata? Evo šta, što reko Blic. Miloš Crnjanski - koji je u to vreme bio u vrlo nacionalističkoj alotropskoj modifikaciji - objavio je tekst u kome se usprotivio „prodaji i organizovanom promovisanju prevedenih knjiga, prljavoj konjunkturi i trgovačkoj zaveri protiv našeg sveta, koji o svojoj književnosti sve manje čuje dok mu se strane knjige prevode i milom i silom nameću“.
Zvuči savremeno, zar ne? A uzgred i objašnjava enorman (politički) značaj i upotrebnu vrednost Crnjanskog za poslove i dane današnjih divnih ljotićevskih, antikolonijalističkih stvorenja - uključujući direktora Zadužbine Crnjanski Lompara - koji nikako da dokonaju da ono što priliči Jupiteru (Crnjanskom) ne priliči volovima (njima).
Odmah po objavljivanju inkriminisanog teksta, nastalo je grdno ibretenije i u ondašnjoj Euromahali, ondašnjem Kiraj Gorodu i Slavskom pojasu i - posebno - među ondašnjim književnim ljudima posebnog kova, komunistima, na koje je Crnjanski ponajviše i ciljao (a koji će mu se docnije osvetiti i za dug period mu smrsiti konce). U polemiku su se bili uključili svi koji su u to vreme nešto značili - od kojih većina danas (s dobrim razlogom) ne znači ništa - i kao i u manje-više svim polemikama, povod polemike se ubrzo izgubio u polemici i sve se pretvorilo u lična i parapolitička prepucavanja, denunciranja, pretnje kadijom koji i tuži i sudi - od kojih su neke (pretnje) sprovedene u sudski postupak - i uopšte žestok verbalni metež, vrlo sličan današnjem, samo mnooooogo pismeniji i artikulisaniji. Ocene tematskog broja Gradca: Must read.
