O čijim detaljima nisam u prilici izvestiti jer su novopečeni književni junaci listom iznadsituacionisti i samozatajnici kojima je ispod časti da reaguju na „inventive“ ili da se odazovu pozivu državnog tužibapstva.
Bilo je više nego predvidivo da će neko iz nižih cincarsko-kalburskih ešalona kritički progovoriti na dupe. Prvi je progovorio Lompar u nekom domoljubivom svetosavskom podkastu - o tome šta je Milo govorio uredno sam obavestio javnost - a onda se moja neznatnost opkladila s drugarima iz kafanice u turu pića da će sledeći odjek i reagovanje doći iz pera Marinka M. Vučinića i da će biti objavljen na portalu NSPM.
I prekjuče je moja neznatnost dobila opkladu. Marinko M. Vučinić, koji srednje „M“ utura da neko slučajno ne pomisli da je to neki drugi Marinko Vučinić - mada džaba kreči, manje-više svi misle da je on neko drugi - jedan je od nekolicine neznanih junaka cincarsko-kalburske čaršije koji se vekovima vuku po bespuću nacionalističkih proseravanja, vazda ko zapeta puška spremni da stanu na branik bašibozućko-brabinjalsko-barginskih vrednosti i vrednosnika. U polemičkim obraćanjima s mojom neznatnošću, Marinko M. uvek prođe izubijan ko bokserska vreća i uvek iznova umre muški. Važno mu je samo da ga se sete na Vidovdan.
Već sam naslov Marinkovog prosera - „Svetislav Basara na tragu novog Sime Milosavljevića Amidže“ - obećavao je obilje zaumnih bulažnjenja i grandioznih lupetanja. I nije izneverio obećanje. Od prve rečenice se videlo da se Marinko studiozno pripremao za konačni obračun, da je pročitao relevantne intervuje i kritike romana i da je spreman da da „završnu reč“, tj. da prdne u čabar, kao što je višekratno činio.
Piše Marinko, između ostalog, i sledeće: „Basara energično odbija da krivicu za tragediju svali na ‘narod’ jer je to za njega apstrakcija i ideologija, te smatra da se odgovornost mora tražiti u konkretnim ličnostima ili grupama zaverenika.“ Da je narod „apstrakcija i ideologija“ ne smatram samo ja, tako smatra i AI, koja kaže sledeće: „Narod je zbirna imenica - poput deca, gospoda, lišće - ali se u politici i političkoj filozofiji pojam ‘narod’ smatra apstraktnim konstruktom.“ Otuda je moja neznatnost, pristupajući pisanju romana, smatrala neprikladnim da za teško krivično delo političkog ubistva odgovornost svali na apstraktni konstrukt „narod“, nego je na osnovu široj javnosti dostupnih činjenica - poznatih i tužibapstvu - sumnjive, a neosumnjičene, potražila među konkretnim ličnostima sa imenima i prezimenima. Te ličnosti i ta imena su, naravno, za Marinka M. nesumnjiva, ali meni je pucao qwrz što su za Marinka (i Marinku slične) te ličnosti i ta imena nesumnjivi.
Šta je bilo dalje, zbog nedostatka karakterologije možete se obaveštavati iz oncoming mini-serijala „Kritični dani Marinka M. Vučinića“.
