Vlast očito na to nije obraćala pažnju, računajući da je pobeda na parlamentarnim ili lokalnim izborima nešto gde se sve završava. Naprotiv, te pobede postale su Pirove ukoliko nemaš kontrolu nad strukovnim udruženjima, kojekakvim nezavisnim telima, agencijama, kućnim savetima, mesnim zajednicama, studentskim udruženjima i parlamentima... To nisu bitke gde se biraju stručni ljudi i nemojmo više da verujemo u te bajke. Naprotiv, to su prave političke borbe u kojima se gotovo na život i smrt odvija ko će preuzeti neku od tih institucija i time demonstrirati snagu.
Talas je pokrenut iz SAD, gde su Soroševe ekspoziture shvatile da nije toliko neophodno imati ministra ili nekog bitnog funkcionera pod kontrolom, već je daleko važnije imati pod kontrolom ljude unutar samog sistema, odnosno, kako bi se to reklo - po dubini. Talas se uveliko prelio ka Evropi, a evo ni Srbija nije ostala imuna. Otuda organizovanje u krajnje besmislene i vaninstitucionalne zborove, jer preko njih na nekim izborima za kućni savet ovladaće se određenim ulazom ili mesnom zajednicom. Vrlo je važno imati pod svojom kontrolom najobičnijeg upravnika zgrade, jer taj igra po notama kako mu svira određena centrala i maestralno podriva sistem. Baš iz ovih razloga tzv. studentima veoma je stalo da ovladaju studentskim parlamentima i spremni su da poginu kako bi se domogli da oni budu ti koji će kontrolisati neki fakultet, jer to je odlična baza za dalje političko delovanje.
Strukovna udruženja poput Lekarske komore, Advokatske komore, Komore javnih izvršitelja, Javnobeležničke komore, Komore osiguravača, sve su to organizacije gde će se nevladin sektor, čitaj lažni studenti, koji sebe nazivaju „Studenti u blokadi“, angažovati da ih preuzmu, jer to će im biti fantastična odskočna daska za podrivanje vlasti. Otuda, vlast mora najhitnije da se reorganizuje i da shvati da su neki izbori gotovo svakodnevica i da mora mnogo više da učini kako ne bi sve te organizacije prepustila da joj iskliznu i da otpočnu s pravljenjem totalnog darmara unutar sistema. Izbori se sprovode za sve što postoji, od saveta REM, Agencije za borbu protiv korupcije, biračkih odbora... Priče o nezavisnosti i stručnosti svih tih tela su obična budalaština za naivne. Ko u to poveruje, izgubiće. Sve je postalo politički okršaj i svako ima svoje kandidate. Uostalom, pogledajte kako su se Šolakovi mediji angažovali, sve zajedno s lažnim studentima, u vezi sa izborima u Lekarskoj komori Srbije. Zar će neko iole trezven poverovati da su oni kandidati na izborima za Lekarsku komoru iza kojih su oni stali da ih podrže, što medijski, što logistički, zaista nezavisni? Nemojmo se praviti naivni i blesavi, već shvatimo da je to ozbiljna operacija preuzimanja sistema i države u celosti i što vlast pre to shvati, veće su joj šanse da pobedi. Dakle, politička borba se vodi za svaki kućni savet, mesnu zajednicu, udruženje građana, agenciju... Sve su izbori i sve je politika.
