Predlog za izglasavanje nepoverenja su zajedno podnele socijaldemokrate (PSD), inače najveća stranka u parlamentu, i krajnje desničarski Savez za Uniju Rumuna (AUR). Za predlog je glasao 281 od 461 poslanika u parlamentu. Partija PNL premijera Ilije Boložana i njeni saveznici iz USR nisu glasali.
Rumunija tako ponovo klizi u politička previranja. Vladajuća koalicija je formirana u junu 2025. kako bi se blokirao uspon ultranacionalističkih i evroskeptičnih stranaka koje se protive pomoći Ukrajini. Njihov rast je bio očigledan još na parlamentarnim i predsedničkim izborima u novembru 2024. godine. Rezultati predsedničkih izbora su poništeni 6. decembra iste godine zbog nepravilnosti i sumnji na rusko mešanje. Na ponovljenim predsedničkim izborima u maju 2025, nezavisni centrista Nikušor Dan je pobedio Đeorđea Simiona. Međutim, politička situacija se sada menja. Stranke koje su bile na suprotstavljenim stranama pre samo nekoliko dana sada preispituju svoje strategije dok tragaju za funkcionalnom većinom.
U srži spora su bile mere štednje koje je uvela Boložanova vlada koje su pomogle da se deficit smanji, ali uz značajnu političku cenu. Tokom ovih deset meseci PSD se više puta sukobljavao s premijerom Boložanom smatrajući da su se mere štednje direktno odrazile na njihove birače i podršku u javnosti. Socijaldemokrate su zbog toga napustile koaliciju i ubrzale raspad Boložanovog kabineta.
Sledeća vlada će se, kad god da bude formirana, suočiti s teškim kompromisom: nastaviti fiskalno zaoštravanje uz rizik od javnog nezadovoljstva ili ublažiti pristup i potencijalno podrivati finansijski kredibilitet zemlje.
Razvoj događaja u Rumuniji se pažljivo prati i van njenih granica. Posebna situacija u Rumuniji predstavlja širi obrazac koji postaje sve vidljiviji u EU, gde se konvencionalne proevropske stranke suočavaju sa izazovima nacionalističkih pokreta i evroskeptičnih stranaka. Za EU, Rumunija nije periferni igrač, već jedna od najbitnijih država istočnog krila EU i NATO-a. Njena uloga na istoku Evrope čini političku stabilnost u Bukureštu strateški važnom.
Rumunija ulazi u period ozbiljnih političkih izazova. Ne samo da mora da sastavi novi kabinet već mora i da nađe minimum zajedničkog jezika između stranaka kako bi se zemljom moglo efikasno upravljati usred ekonomskih tenzija i socijalnog pritiska. Brz dogovor mogao bi da stabilizuje situaciju, obnovi poverenje i ojača poziciju Rumunije unutar EU. Ali ako se pregovori odugovlače ili dovedu do nestabilne većine, rizik je da će se neizvesnost produbiti kako kod kuće, tako i u očima međunarodnih partnera.
Naredne nedelje će pokazati da li rumunski politički akteri mogu da prevaziđu nesuglasice i skroje stabilnu vladu koja će biti otporna na razne vrste pritisaka koji su srušili prethodnu.
