UDARNA PESNICA: Šta ne razumeju neki rukovodioci u SNS
Pobeda daje dalji legitimitet i omogućava pobedniku da sprovodi politiku koju je zacrtao i u kampanji predstavio biračima. Zapravo, bar bi to tako trebalo da bude u normalnim okolnostima. No, ono što, čini mi se, rukovodioci vladajuće Srpske napredne stranke nikako ne razumeju ili možda ne žele da razumeju jeste to da ovo nisu normalne okolnosti i još zadugo neće biti. Ne samo u Srbiji već u čitavom čovečanstvu, a posebno u Evropi. Ono što je do juče bilo nezamislivo u političkom delovanju postalo je danas normalno. Diksreditacija, omalovažavanje, izopštavanje, uvrede, fizički napadi, spaljivanje prostorije, pa čak i likvidacije političkih protivnika, postali su uobičajena pojava.
Izbori bi trebalo da smire strasti, ali to se neće dogoditi, jer podele koje su kreirane toliko su duboke rovove iskopale da je apsolutno nemoguće očekivati da će se ratne sekire u skorije vreme zakopati. Što se Srbije tiče, nemojte očekivati da će izbori bilo šta rešiti. Zapravo, da budemo do kraja otvoreni, trenutne protivnike vlasti izbori u smislu rezultata uopšte i ne zanimaju. U slučaju da se vlasti domognu, nemilosrdno će se obračunavati sa sadašnjim pristalicama vlasti, a u slučaju poraza pričaće da su pokradeni i nastaviće s podrivanjem sistema kad god im se ukaže prilika. Oni neće biti mirni i samo će čekati novu šansu da započnu novi talas blokada. To je ono što rukovodioci vladajuće stranke, bar najveći deo njih, nikako ne razume. Da budemo do kraja otvoreni, neki čak i rade zajedno s blokaderima. Ne može se očekivati da će na stranu suverenističke opcije stati i njene stavove braniti neko ko je u međunarodnim krugovima član neke od evropskih nevladinih organizacija, Venecijanske komisije, eventualno je zaposlen negde u Briselu... Takvi ljudi su ubačeni agenti, no vlast ponovo nastavlja njima da pruža šansu i zbog toga će se u jednom momentu gorko pokajati.
Takođe, ono što se mora prihvatiti kao nešto što suštinski postoji, samo što, eto, nije javno rečeno, jeste promena u delovanju samih političkih stranaka. Danas se političke organizacije, posebno socijaldemokratske i levičarske, organizuju po principu političkog i vojnog krila. Slično kao što to radi Hamas, koji učestvuje u obuci brojnih radikalnih levičara širom Evrope. Političko krilo im glumi demokratiju, izlazi na izbore, dok vojno krilo u vidu ANTIFA pokreta ili raznih manjih radikalno levičarskih pokreta deluje na ulici tako što blokira institucije, napada policiju, prebija pristalice protivničkih opcija, spaljuje im prostorije i sl. Kao što vidite, naši blokaderi uveliko imaju radikalno levičarsko vojno krilo, dok im političko još uvek deluje u konspiraciji i pojaviće se pred izbore. Vladajuća stranka će morati to što pre da shvati i da i ona napravi neko vojno krilo koje će biti sposobno da brani njeno članstvo i samu stranku od napada radikalno levičarski nastrojenih blokadera. Uostalom, kada je policija ušla na Filozofski fakultet, videli ste šta je sve našla. Od šlemova, gas-maski, baklji, suzavaca, teleskopskih palica, motki, praćki, noževa... To studenti svakako ne nose na ispit, ali militaristička krila pojedinih političkih organizacija svakako nose, i to širom Evrope. Zato vladajuća stranka što pre mora da shvati da izborima ništa ne dobija osim šansu da uredi državu, a državu će moći da uredi jedino radikalnim obračunom unutar sistema sa onima koji ga podrivaju. Plašim se da to njeno rukovodstvo slabo razume.
