Najnovije vesti

DOKTOR BRANIMIR NESTOROVIĆ UPOZORAVA: Aerozagađenje je krivac za svaku treću smrt od srca ili šloga! MASKE NE POMAŽU
I toranj na Avali se jedva vidi... Beograd među najzagađenijim gradovima, Foto: Shutterstock, Screenshot

Intervju

DOKTOR BRANIMIR NESTOROVIĆ UPOZORAVA: Aerozagađenje je krivac za svaku treću smrt od srca ili šloga! MASKE NE POMAŽU

Održiva budućnost

Velike čestice PM10 izazivaju problem sa očima, nosem i grlom, a male PM2,5 sa donjim disajnim organima, dok gasovi dovode do astme i hronične opstruktivne bolesti pluća. Neke od čestica prodiru i do vitalnih organa - srca i mozga

Od prof. dr Branimira Nestorovića, načelnika pulmologije i alergologije u Univerzitetskoj dečjoj klinici Tiršova, za početak smo tražili da nam laički objasni šta su to famozne suspendovane čestice PM10 i PM2,5, o kojima se danima priča kao najopasnijim sastojcima zagađenog vazduha i kako konkretno utiču na organizam.

- PM je skraćenica od engleske reči particulate matter (najbolji srpski naziv čestice). Obično su mešavina čvrstih čestica i masti. PM10 su one krupne, prečnika 10 mikrometara, a 2,5 male - prečnik 2,5 mikrometara. Ima ih različitog sastava i oblika, zavisno od izvora aerozađenja, obično su rezultat kompleksnih hemijskih reakcija između gasova i čvrstih čestica (najčešće sumpor-dioksida i azot-oksida). Velike čestice (PM10) zadržavaju se u gornjim disajnim putevima, dok male dospevaju u duboke delove pluća. Dakle, velike izazivaju problem s očima, nosem, grlom, a male s donjim disajnim organima.

Upozorava... Prof. dr Branimir  Nestorović
Upozorava... Prof. dr Branimir Nestorovićfoto: Petar Latinovic

Pored čestica, uzroci aerozagađenja su i gasovi, oksidi azota (oksid i dioksid), ozon, sumpor-dioksid. Oni potiču od izduvnih gasova automobila, sagorevanjem gasa iz toplana, uglja, hemijske industrije...

Gasovi prodiru dublje u pluća od čestica, pa samim tim imaju ozbiljnije štetne efekte - dovode do nastanka astme i hronične opstruktivne bolesti pluća. Neke od čestica prodiru i dublje u organizam, dospevajući do cirkulacije, pa se raznose u organizmu do vitalnih organa - srca i mozga. Svetska zdravstvena organizacija procenjuje da je trećina smrtnih slučajeva, uzrokovana srčanim oboljenjima i moždanim udarom, izazvana aerozagađenjem.

Dugoročno rešenje

PREVOZ I INDUSTRIJA  

Ima li dugoročnog rešenja?

- Dugoročno rešenje je u organizovanju javnog prevoza, čime će se centar grada zatvoriti za individualne automobile, ili u plaćanju takse da se u njega uđe, kao u mnogim evropskim gradovima. Mera koja se trenutno može sprovesti jeste zabrana ulaska u centar grada svih dizel-motora koji nemaju noviji euro standard, što se već sprovodi u većini evropskih gradova. Grejanje treba prevesti na centralne toplane i smanjiti grejanje na ugalj. Izmestiti hemijsku industriju i zagađivače van gradova (ako je jeftinije, izmestiti stanovnike od izvora aerozagađenja). Na duge staze, ovo je isplativije, jer novac koji sada uštedimo ne poštujući ekološke principe, potrošićemo kasnije na lečenje ljudi koji su oboleli od efekata aerozagađenja.

Često se automobili navode kao glavni zagađivači. Šta nam to oni čine s organizmom?

- Najštetniji deo aerozagađenja potiče od izduvnih gasova automobila (oksidi azota i ozon). Uz to, čestice dizela imaju direktan efekat na disajne puteve. Radovi iz Japana pokazuju da se učestalost astme, alergije i srčanih problema smanjuje sa svakim metrom udaljavanja od auto-puta - oko 50 metara dalje je učestalost dvostruko manja nego za ljude koji stanuju uz auto-put. Drugi štetan efekat automobila je buka, koja je odmah iza aerozagađenja po efektu štetnosti. Kontinuirana buka proizvodi stanje hroničnog stresa, što znatno povećava rizik od nastajanja kardiovaskularnih problema, moždanog udara, hiperentzije, dijabetesa...

Šta je to još u vazduhu što posebno šteti organizmu?

- Poseban problem je sadejstvo alergena sa česticama aerozagađenja. Pokazano je da se fragmenti polenovih zrna vezuju za čestice dizela i čine ih znatno potentnijim u izazivanju alergije. Najpre, omogućava im da dublje prođu u disajne organa, a potom izazivaju zapaljenje sluzokože, što pojačava samu alergijsku reakciju. Sličan je efekat spora buđi u jesenjem periodu, koje potiču sa opalog lišća.

Treba pomenuti i pušenje, koje je posebno štetan vid aerozagađenja. Smatra se da je pušenje cigareta po svojim negativnim efektima na organizam ispred aerozagađenja. 

Nema neke vajde

MASKE NE POMAŽU

foto: Shutterstock

Zaštitna vrednost nošenja maski je mala, čak i visokosofisticirane imaju nizak stepen filtracije čestica, a gasova skoro nimalo. Od koristi su kućni prečišćivači vazduha, posebno oni sa HEPA ili EPA filterima. HEPA je skraćenica od High Efficiency Particulate Air (visokoefikasni za čestice). Oni bi trebalo da zaustave sve čestice veće od 0,3 mikrometra (99,97% po deklaraciji). Granica od 0,3 mikrometra je izabrana jer su to čestice koje najviše prodiru u pluća. Obično su načinjeni od finih staklenih vlakana.

Šta čovek treba da radi kada je vazduh zagađen kako bi to imalo što manje negativnog efekta na zdravlje?

- Osnovna mera, ne izlaziti tih dana napolje, očigledno je neizvodljiva za većinu ljudi. Možete pokušati da na posao idete sporednim putevima, na kojima ima manje vozila, ili da izbegavate puteve oko toplana ili hemijskih kompleksa. Od koristi je da se u kolima koja to imaju cirkulacija vazduha prebaci na zatvorenu, da bi se kola hermetički zatvorila od ulaska spoljnog vazduha. Većina vozača ne obraća pažnju na ovo važno dugme u kolima. Možete pokušati da krenete na posao ranije, pre zastoja u saobraćaju.

Kurir.rs/ Jelena S.Spasić 

Foto: Shutterstock, Screenshot

POGLEDAJTE BONUS VIDEO:

Prijavite se na newsletter.

Svakog dana besplatan pregled vesti na vaš e-mail.

* Obavezna polja