Najnovije vesti

RE-SET SAMIT, DIGITALIZACIJA PO MERI ČOVEKA Nenad Popović: Čovečanstvo ide ka maksimalnoj optimizaciji proizvodnje
Foto: Kurir

održiva budućnost

RE-SET SAMIT, DIGITALIZACIJA PO MERI ČOVEKA Nenad Popović: Čovečanstvo ide ka maksimalnoj optimizaciji proizvodnje

Održiva budućnost

Digitalni razvoj je inicijalna kapisla za inovacije u svim oblastima koje treba da građanima olakšaju život i da njene benefite osete na praktičnim primerima

Fenomen ekonomije obilja u potpunosti menja paradigmu svetskog ekonomskog razvoja. Nekada su prirodni resursi određivali potencijal koje društvo ima da zadovolji neograničene potrebe, rekao je u svom uvodnom izlaganju Nenad Popović, ministar bez portfelja zadužen za inovacije i tehnološki razvoj, na 5. konferenciji „Digitalizacija vodi ka ekonomiji obilja“ u okviru Re-set samita.

- Danas je digitalna ekonomija vredna oko 11 triliona dolara i čini više od 15 odsto društvenog proizvoda. Tu se računa sva vrednost koja se bazira na korišćenju digitalnih tehnologija, pre svega interneta. Ekonomija obilja pretpostavlja da se sva neophodna dobra za život ljudi mogu proizvesti minimalnim radom. Jasno je da čovečanstvo ide ka maksimalnoj optimizaciji proizvodnje svih vrednosti za osnovne životne potrebe - rekao je Popović i dodao:

- Globalna penetracija interneta i digitalnih tehnologija otvorila je novu poslovnu priliku, čije rezultate vidimo već danas u činjenici da je gotovo svih 10 najvrednijih kompanija na svetu iz digitalnih biznisa.

To dovodi i do promene na tržištu rada. - Tehnologija toliko napreduje da ono što danas smatramo da je vrh tehnološkog razvoja za 10 godina izgledaće kao da je iz prošlog doba. Kreativnost i inženjersko znanje su pokretači inovacija. Naši inženjeri nalaze se na radarima najvećih svetskih korporacija. Vlada čini odlučne korake da ih podrži da se vrate i da ostvare biznis u Srbiji, da se na taj način stvori ambijent za mlade koji uče o digitalnim tehnologijama - kazao je on, i dodao da je Vlada Srbije uložila 100 miliona evra u inovacionu infrastrukturu u poslednje tri godine.

Konstantno ulaganje

- Imamo odlično pokrivanje, gde u 80 odsto domaćinstava ima više od 100 megabajta brzine. Što se tiče mobilne mreže, još je bolja situacija - rekao je Milan Dobrijević, v. d. pomoćnika ministra trgovine, turizma i telekomunikacija na prvom panelu „Infrastruktura za ekonomiju, obrazovanje i zdravstvo“, koji je moderirao Bojan Stanić, pomoćnik direktora za strateške analize i baze podataka u PKS.

Dobrijević je najavio da će se u narednom periodu raditi na poboljšanju digitalne infrastrukture, a najpre će se to odnositi na škole, ali i u ruralnim naseljima.

- Život sve više zavisi od digitalizacije! - zaključio je.

Danilo Savić, direktor Data Cloud Technology d.o.o., istakao je da živimo u vremenu kada želimo da podaci budu dostupni 24 sata, 365 dana, a da budu bezbedni i sigurni.

- Zato je napravljen Data centar, i u rekordnom roku je napravljen objekat u Kragujevcu, u koji je uloženo 30 miliona evra. Podaci su bezbedni i ne postoji mogućnost gubitka podataka - naglasio je Savić i najavio da se radi na projektu pametnih IT kabineta kako bi svi đaci u srednjim školama imali identične uslove za rad.

Đorđe Marović, izvršni direktor za tehniku Telekoma Srbija, koji je i mobilni i fiksni operator, istakao je da su tokom prošle godine prevazišli protok internet saobraćaja od jednog terabajta u sekundi, što je apsolutni rekord u Srbiji. - Ulažemo u produkciju video-sadržaja, serije i filmovi su producirani od strane Telekoma Srbija - kazao je on.

Goran Ličanin, CDO and Industry Development and Ecosystem Director for Cloud&AI, Huawei CEE&Nordic Region, ističe: - Aktuelna je trenutno veštačka inteligencija i učestvujemo u svim poljima. U svakoj zemlji pokušavamo da doprinesemo izgradnji infrastrukture. U Srbiji pokušavamo da prenesemo iskustvo iz Evrope, potpisali smo saradnju sa nekoliko univerziteta.

Inovacioni sistemi

Na drugom panelu „Ekonomija obilja - promene modela poslovanja“, čiji je moderator/panelista Ivan Rakonjac, direktor Fonda za inovacionu delatnost, istakao je da su pojmovi „četvrta industrijska revolucija, društvo 5.0, ekonomija zasnovana na znanju, digitalizacija, inovacija, startap, veštačka inteligencija pojmovi koji su prisutni u svim sferama života“.

Suosnivač Startita Zoja Kukić rekla je da ta organizacija fokusirana na startape koji razmišljaju o pokretanju biznisa.

- Naša uloga je bila u početku podsticanje razvoja preduzetništva, odnosno podsticanje ljudi da se uključe u preduzetništvo, naročito onih iz IT sektora - rekla je ona.

Nebojša Đurđević, direktor Inicijative „Digitalna Srbija“, koja okuplja više od 30 organizacija iz različitih sektora relevantnih za razvoj digitalnog sistema, istakao je da je njihova uloga da strateški sagledaju digitalni ekosistem koji mogu da iskoriste za još bolje rezultate.

- Ključno je obrazovanje, jer će sam uspeh u razvoju digitalne ekonomije dovesti do velikih problema ukoliko ne obezbedimo dotok talenta koji može da podrži rast te digitalne ekonomije. Druga oblast je startap ekosistem, jer to je motor razvoja svuda u svetu. Mi smo zemlja koja je u tranziciji, i pored velikih pomaka u unapređenju pravno-regulatornog okvira, tu i dalje ima puno posla i trudimo se da iz ugla digitalne ekonomije dajemo predloge da se taj okvir dodatno unaprediti - rekao je Đurđević.

Lav Odorović, serijski preduzetnik, osnivač fintech startupa Relio, naveo je da je posle rada za veliku kompaniju pokrenuo prvi startap.

- Moj novi startap je pre sedam dana objavljena investicija: pravimo novu banku u Švajcarskoj - kazao je on.

Marjan Stojanović, sekretar Udruženja za elektronske komunikacije i informaciono društvo PKS, istakao je da je u PKS jedino tradicionalno deo industrije, dok se sve ostalo menja.

- Privrednici su shvatili da su inovativna rešenja jedini način da privreda nastavi razvoj. Sve analize govore da se inovacije stvaraju u svim oblastima, to je krug u kome je digitalizacija inicijalna kapisla - rekao je Stojanović.

Boško Nikolić, redovni profesor ETF Univerziteta u Beogradu, naveo je da i oni pokušavaju da daju svoj doprinos u razvoju sistema.

- Uveli smo nekoliko predmeta koji se tiču starapova i projekata i imamo posebne master studije koje su okrenute novim tehnologijama - rekao je on.

Pametni gradovi

CEO WBCG i moderator trećeg panela „Urbanizacija - za pametne gradove digitalizacija rešenje“ Dušan Vasiljević istakao je da su pametni gradovi pokušaj da se uspostavi održiv način života, odnosno sistem urbanog razvoja koji je po meri čoveka.

Ivana Vuletić, sekretar Udruženja za građevinarstvo, industriju građevinskog materijala i stambenu industriju PKS, navela je da u svetu 54 odsto stanovništva živi u gradovima i taj broj će rasti.

- Kritičari pametnih gradova će reći da oni nisu dobri jer se razvijaju za potrebe tržišta i kapitala. Treba naći sredinu, gde će svima biti po volji - rekla je ona. Marko Stojčić, glavni urbanista Grada Beograda, smatra da su pametni gradovi samo još jedan od naziva da se uspostavi održivi način života.

- Planska dokumentacija je osnov za razvoj grada. Za mene je pametan grad sposobnost donosioca odluke da na pametan način koriste resurse grada i postave zahteve u cilju razvoja svakog pojedinačnog segmenta - istakao je Stojčić.

Dr Miljan Vučetić, rukovodilac grupe za veštačku inteligenciju Vlatacom instituta, navodi da sve moderne tehnologije menjaju sliku života u gradskim sredinama.

- One daju mogućnost da se odgovori na rastući izazov i probleme koji sa sobom nose kada je u pitanju život u gradovima. Oko 80 odsto potrošnje električne energije je u urbanim sredinama, svi problemi nameću potrebu da se u okviru gradskog urbanizma, arhitekture i slično razmišlja na način da se svi problemi rešavaju, a dolazi se na polje IT sektora, gde se nalaze sistemi koji omogućavaju da se rešavaju na efektivan način - rekao je on.

Dr Aleksandar Rodić, naučni savetnik Instituta „Mihajlo Pupin“, gde se godina bave delatnostima u oblasti automatizacije saobraćaja, ističe da se sve više bave prevencijom rizika klimatskih promena i uticaja zagađenja.

- Problem zagađenja je akutni problem naših gradova i sve više ima aplikacija koje prikazuju različite tačke u smislu zagađenja. Srbija nije izuzetak, zapadni Balkan je vrlo zagađen, ali i zbog velike gustine saobraćaja i nepostojanja sistemskih rešenja - rekao je Rodić.

Poslovi budućnosti

Đurđević: Sve će proizlaziti iz digitalne tehnologije

Nebojša Đurđević, direktor Inicijative „Digitalna Srbija“, kaže da sada ne znamo kako će izgledati poslovi budućnosti, ali je činjenica da digitalne tehnologije utiču na sve sektore.

- Svi poslovi budućnosti će zahtevati poznavanje osnovnih koncepata vezanih za digitalnu tehnologiju - zaključio je on.

Jelena Vukić

Prijavite se na newsletter.

Svakog dana besplatan pregled vesti na vaš e-mail.

* Obavezna polja
track