Tramp menja pravila NATO-a, saveznici pred velikim izazovom: "SAD ne želi više sama da nosi teret evropske bezbednosti"
Lideri 32 članice NATO-a okupili su se u Turskoj u trenutku velikih bezbednosnih izazova - rata u Ukrajini, krize na Bliskom istoku i sve glasnijih poruka Donalda Trampa da Sjedinjene Američke Države više ne žele same da snose najveći teret evropske bezbednosti. Samit je u znaku rasprave o budućnosti Alijanse, povećanju ulaganja u odbranu i ulozi Turske u novoj bezbednosnoj arhitekturi.
Šta ovaj samit znači za NATO, Evropu, rat u Ukrajini, odnose SAD i saveznika, ali i za Srbiju i region, za emisiju "Redakcija", govorili su Emil Zoronjić, doktorant na Fakultetu političkih nauka, Branimir Đokić, Stručnjak za spoljnu politku i Dušan Berak - geopolitički analitičar.
- Pitanje je prema kojim kriterijumima je Donald Tramp procenio da je nezadovoljan saveznicima. Već na početku samita NATO-a u Turskoj vidljive su glavne linije neslaganja unutar Alijanse, posebno nakon njegove poruke da SAD više ne žele same da nose najveći deo tereta evropske bezbednosti. Iako završna deklaracija još nije usvojena, nekoliko ključnih tema već je jasno. Amerika insistira da saveznici povećaju izdvajanja za odbranu i bezbednost, dok evropske zemlje nastoje da pokažu da ozbiljno povećavaju ulaganja kako bi zadržale američku posvećenost NATO-u - rekao je Berak.
Bezbednosni izazovi u fokusu samita
Dodao je da su na samitu NATO-a razmatrane ključne međunarodne teme i budući pravci delovanja Alijanse.
- Na samitu učestvuje i ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski, a očekuje se potvrda novih paketa vojne pomoći i nastavak podrške Kijevu, iako Vašington želi da evropske zemlje preuzmu veći deo finansijskog tereta. Rusija i dalje ostaje označena kao jedna od glavnih dugoročnih bezbednosnih pretnji za NATO, dok Moskva pažljivo prati samit i ocenjuje poruke Alijanse kao konfrontacione. Istovremeno, među temama su i situacija na Bliskom istoku i bezbednosni izazovi povezani sa Iranom - istakao je.
Đokić je objasnio da iako su brojna pitanja već dogovorena unutar NATO-a, Trampov pristup i dalje otvara prostor za nova pregovaranja.
- Evropa već povećava izdvajanja za odbranu. Na prethodnom samitu u Hagu dogovoreno je ulaganje od ukupno 5 odsto BDP-a - 3,5 odsto za osnovne odbrambene potrebe i 1,5 odsto za širu bezbednosnu infrastrukturu. Takođe je definisan okvir za moguće smanjenje dela američkog konvencionalnog prisustva u Evropi i način na koji bi se te snage nadomestile. Međutim, to je deo Trampove pregovaračke taktike. On često prvo zauzme tvrđu poziciju, pošalje oštru poruku i napravi pritisak, a zatim ulazi u pregovore sa jače pozicije. Sada, kada su mnoge stvari već dogovorene, ponovo se otvaraju i neka druga pitanja, poput Grenlanda, koja su već bila tema razgovora sa Danskom - naveo je.
- Suštinski, glavno pitanje nije da li će doći do promena, već kakav će biti vremenski okvir za povlačenje dela američkih snaga iz Evrope i kako će saveznici popuniti taj prostor. Amerika želi da deo svojih kapaciteta preusmeri ka Indo-Pacifiku zbog strateškog nadmetanja sa Kinom. To uključuje smanjenje određenih vojnih kapaciteta u Evropi, poput dela avijacije, strateških bombardera i avio-tankera, koji bi mogli biti raspoređeni na drugim pravcima - izdvojio je.
Zoronjić je ocenio da su promene u evropskoj politici odbrane i povećana ulaganja saveznika bile u fokusu analize, uz pitanje budućih kapaciteta.
- Prvo treba reći da se mnoge izjave Donalda Trampa moraju posmatrati kroz širi kontekst i analizirati, jer ih on često koristi kao deo pregovaračkog pristupa. Kada se pogledaju činjenice, vidi se da evropske zemlje danas izdvajaju znatno više novca za odbranu nego ranije i da su preuzele veći deo finansijskog tereta kada je reč o pomoći Ukrajini. Važno je pitanje da li Evropa ima dovoljne industrijske kapacitete da proizvede potrebnu količinu oružja i municije, kao i da li može da obezbedi sredstva za nabavke, uključujući i one iz Sjedinjenih Američkih Država - kaže on.
- Ako se proizvodnja u Evropi bude povećavala, verujem da će ona dugoročno moći da odgovori na te izazove. Ipak, čini se da američki interes nije samo u tome da Evropa razvija sopstvenu industriju, već i da nastavi da ulaže sredstva u američku odbrambenu industriju i nabavlja opremu od SAD. Iako Tramp često kritikuje stanje u NATO-u i govori da nema dovoljno napretka, činjenice pokazuju da su promene ipak napravljene i da evropske zemlje preuzimaju veću odgovornost. Smatram da je u velikoj meri upravo Trampov pritisak uticao na to da Evropa više ulaže u svoju bezbednost. Njegov pogled na evropsku bezbednost zasniva se na tome da Evropa mora više sama da ulaže u svoju odbranu, dok bi se SAD više usmerile na druge strateške izazove - za emisiju "Redakcija", objasnio je Zoronjić.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
