KURIR TV U ANKARI: Posle Trampovih oštrih poruka, šta donosi završnica samita?

- Mnogo tema obeležilo je prvi deo NATO samita u Turskoj, a konačne zaključke Alijanse očekujemo nakon završnih konferencija za medije generalnog sekretara NATO-a Marka Rutea, predsednika SAD Donalda Trampa i domaćina samita, predsednika Turske Redžepa Tajipa Erdogana.

 Pre dolaska Donalda Trampa u Tursku, poruke saveznika bile su uglavnom pozitivne. Članice Alijanse isticale su da povećana izdvajanja za odbranu daju rezultate, da postoji jedinstvo i napredak nakon odluke o povećanju ulaganja, dok je generalni sekretar NATO-a naveo da su Kanada i evropske zemlje dodatno uložile značajna sredstva u odbranu i da je Alijansa "u dobroj formi" - rekla je Slamnig.

Trampov dolazak promenio atmosferu na samitu

Kako je istakla, dolazak američkog predsednika uneo je novu dinamiku u razgovore, a posebna pažnja bila je usmerena na odnose Vašingtona i Ankare.

- Međutim, dolaskom američkog predsednika došlo je do promene tona i nove dinamike razgovora. Već prilikom dolaska Donalda Trampa u Tursku videla se posebna bliskost sa predsednikom Redžepom Tajipom Erdoganom. Tramp je istakao da ne bi ni došao na samit da Turska nije domaćin, govorio je o posebnoj hemiji između njih dvojice i ocenio Tursku kao lojalnog saveznika i važnu vojnu silu NATO-a. Turska je, podsetimo, druga najveća vojna sila Alijanse posle Sjedinjenih Američkih Država - kaže ona.

Dalje je dodala da je Tramp deo poruka sa samita usmerio ka evropskim članicama NATO-a, uz ocenu da saveznici moraju da preuzmu veću odgovornost.

- Dok je prema Erdoganu imao reči hvale, Tramp je prema evropskim saveznicima uputio kritike. Na meti njegovih poruka našle su se Francuska, Nemačka, Italija, Velika Britanija i Danska, kojima je zamerio nedovoljnu solidarnost u pojedinim međunarodnim krizama. Tramp je ponovio da je bio razočaran ponašanjem saveznika tokom rata u Iraku i rekao da ih je, kako je naveo, namerno testirao, ocenjujući da taj test nisu položili. Generalni sekretar NATO-a Mark Rute ocenio je, međutim, da su to pojedinačni slučajevi i istakao da je Tramp posvećen Alijansi, ali da opravdano očekuje veća ulaganja evropskih zemalja i Kanade - navela je.

- Američki predsednik ponovo je otvorio i pitanje Grenlanda, navodeći da bi zbog strateškog položaja i prisustva ruskih i kineskih brodova ta teritorija trebalo da bude pod kontrolom Sjedinjenih Američkih Država. Poseban deo razgovora odnosio se na odnose Vašingtona i Ankare. Tokom samita ponovo se govorilo o mogućnosti vraćanja Turske u program borbenih aviona F-35, iz kojeg je Ankara ranije bila isključena. Tramp je potvrdio da će SAD ukinuti sankcije povezane sa tim pitanjem, što predstavlja važan signal u odnosima dve zemlje - istakla je Slamnig.

Tramp je istakao da postoje signali o spremnosti za dogovor između Moskve i Kijeva, uz poruku da je zbog velikih gubitaka važno što pre pronaći rešenje.

- Kada je reč o ratu u Ukrajini, Tramp je rekao da je pre dolaska u Tursku imao razgovore sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom i ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim. Istakao je da, prema njegovim informacijama, obe strane žele završetak sukoba i da postoji inicijativa za postizanje dogovora. Naveo je i da veliki broj ljudi svakog meseca strada na frontu, zbog čega očekuje da se rešenje pronađe što pre. O daljim koracima razgovaraće i sa Zelenskim tokom današnjeg sastanka iza zatvorenih vrata - dodala je.

- Jedna od važnih inicijativa koja je predstavljena tokom samita jeste i osnivanje Banke za odbranu, bezbednost i otpornost, čije bi sedište trebalo da bude u Kanadi. Inicijativa dolazi od kanadskog premijera Marka Karnija, a devet država već se obavezalo da će učestvovati u osnivanju nove međunarodne finansijske institucije koja bi trebalo da olakša finansiranje ponovnog naoružavanja savezničkih zemalja. Među državama osnivačima, osim Kanade, nalaze se Albanija, Belgija, Grčka, Letonija, Luksemburg, Rumunija, Turska i Ukrajina. Ipak, činjenica da među osnivačima za sada nema većih članica grupe G7, osim Kanade, otvorila je pitanje koliko će ova institucija imati finansijsku snagu i koliki će biti njen stvarni uticaj u budućnosti - za Kurir televiziju, rekla je Slamnig.

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.

Kurir televizija je dostupna na kanalu broj 109 za korisnike MTS Iris TV, na kanalu 9 za korisnike m:SAT TV, Supernova i Yettel Hipernet TV, na kanalu 9 za korisnike SBB EON, na kanalu 108 za korisnike BeotelNet, na kanalu 8 za korisnike Orion telekoma i na kanalu broj 112 za korisnike Sat-trakt na teritoriji Srbije, u okviru platforme M:tel u Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini i MTEL Global u dijaspori, kao i na aplikaciji Arena Cloud.

Kurir.rs