RAT DRONOVIMA ULAZI U NOVU, BRUTALNIJU FAZU: Ukrajinci razbijali Ruse na početku, sad im stiže žestok odgovor! Evo dramatičnih snimaka okršaja i udara (VIDEO)
- Rusija i Ukrajina sve više vode rat dronovima duboko iza linije fronta, a napadi pogađaju vojne, industrijske i civilne ciljeve.
- Ukrajina koristi FP-2 i FP-1 dronove za udare na rusku logistiku i energetiku, dok Rusija odgovara bržim modelima Geran-4 i Geran-5.
- Novi ruski dronovi teže se presreću, pa je stopa obaranja pala, a posledice po civile i infrastrukturu postaju sve veće.
I Rusijai Ukrajina razvijaju nove generacije bespilotnih letelica koje mogu da gađaju vojne, industrijske i ekonomske ciljeve, ali posledice njihovih napada sve više osećaju i civili.
U istočnoj Ukrajini, pod okriljem noći, ukrajinski timovi pripremaju za napad dronove FP-2 kompanije "Fire Point". Ove letelice imaju raspon krila od šest metara i mogu da nose više od 100 kilograma eksploziva. Jedinica "Raid" sada gotovo svake noći izvodi ovakve misije.
"Raid" je specijalizovana jedinica za dronove formirana pre dve godine. Jedan od njenih komandanata, poznat pod nadimkom Skiper, ranije je radio u IT sektoru i ima master diplomu iz računarstva.
Kaže da su na početku mogli da izvedu svega dve misije nedeljno, dok danas mogu da ih izvedu deset puta više, pa čak i više od toga.
FP-2 je namenjen napadima na čvrste ciljeve srednjeg dometa, pre svega za ometanje ruske logistike. Uspeh ovakvih jedinica, prema navodima britanskog "Gardijana", doprineo je usporavanju ruskog napredovanja.
Rusija je u avgustu zauzela oko 90 kvadratnih kilometara ukrajinske teritorije, dok je godinu dana ranije za isti period zauzela 505 kvadratnih kilometara.
Ukrajinske jedinice za bespilotne sisteme međusobno sarađuju, a velike operacije mogu uključivati stotine letelica. U jednom napadu može biti lansirano do 300 dronova, dok je cilj da se u budućnosti dostigne brojka od 1.000 letelica za jednu noć.
Posebno mesto imaju FP-1 dronovi, koji koštaju oko 75.000 dolara i imaju domet do dubine od skoro 2.900 km unutar Rusije.
Korišćeni su za napade na skladišta, rafinerije i druge vojne i ekonomske ciljeve. Prema podacima Međunarodne agencije za energiju, ruska proizvodnja sirove nafte pala je 7,7 odsto za godinu dana.
Britanski stručnjak Sidart Kašal iz Kraljevskog instituta za ujedinjene službe ocenjuje da obe strane sve bolje uspevaju da duboke udare pretvore u ekonomske posledice.
Na drugoj strani, Rusija je u međuvremenu značajno unapredila svoj arsenal. Moskva sve više koristi brze dronove sa mlaznim motorima, a nova generacija letelica znatno je teža za presretanje.
Ruski dron Geran-4 može da leti brzinom između 300 i 550 kilometara na sat, dok Geran-5 dostiže oko 600 kilometara na sat.
Tu je i nova laka krstareća raketa Banderol. Prema procenama navedenim u "Gardijanu", Rusija bi tokom 2027. godine mogla da proizvede čak 36.000 mlaznih "Šaheda", još 10.000 Banderola, kao i sličan broj jeftinih krstarećih projektila Dan-T.
Oružje bi moglo da bude korišćeno za napade na ukrajinsku elektroenergetsku, grejnu i vodovodnu infrastrukturu tokom zime.
Problem za Ukrajinu dodatno predstavlja činjenica da su novi ruski dronovi brži od presretača namenjenih starijim verzijama "Šaheda". Dok je stopa obaranja ranijih dronova bila veća od 90 odsto, prema navodima iz teksta, kod novijih ruskih modela pala je na oko 60 odsto.
Posledice su već vidljive. U jednom napadu na centar Kijeva poginule su dve osobe, a 41 je povređena. Krajem avgusta, ruski Geran-4 pogodio je skladište municije kod Mile, nedaleko od Kijeva. Poginulo je 38 ljudi, a okolne kuće su oštećene.
U napadima su pogođena i skladišta hrane, zbog čega je snabdevanje pojedinih supermarketa u Kijevu postalo otežano. Ruski dronovi napadaju i benzinske stanice u prestonici.
Istovremeno, Ukrajina nastavlja da izvodi napade duboko na teritoriji Rusije. Međutim, ukrajinski vojnici priznaju da je Moskva unapredila elektronsko ometanje, dok su jeftini napadački dronovi sada manje precizni.
Cena ovog rata sve je veća i među civilima. Prema novim podacima Ujedinjenih nacija, u prvih osam meseci 2026. godine u Ukrajini su poginule 2.222 osobe, više nego tokom cele 2025. godine. Samo u avgustu poginulo je 368 ljudi u Ukrajini, dok je u Rusiji prijavljeno još 113 žrtava.
Ukrajinska skladišta, poštanski sistemi i distributivni centri pogođeni su najmanje 32 puta, dok su ukrajinski napadi na skladišta ruskih kompanija "Vajldberis" i "Ozon" zabeleženi 17 puta.
Stručnjaci upozoravaju da Rusija ima određene prednosti, pre svega širi arsenal oružja velikog dometa i razvijeniju mrežu protivvazdušne odbrane. Ukrajinu dodatno pritiska iscrpljena ekonomija i potreba da obezbedi dodatnih oko 40 milijardi funti za narednu godinu.
Ipak, nijedna strana trenutno nije pred porazom. Rat ulazi u novu fazu u kojoj bi upravo sposobnost proizvodnje, lansiranja i presretanja dronova mogla da odigra jednu od ključnih uloga.
(Kurir.rs/The Guardian/Preneo: V.M.)
