"VI STE HUMANITARAC, GOSPODINE" Trampov čovek nahvalio Putina: "Odajem Vam priznanje, izražavam poštovanje i još jednom Vam zahvaljujem" (VIDEO)
- Stiv Vitkof je u Sankt Peterburgu pohvalio Vladimira Putina i zahvalio mu na oslobađanju američkog nastavnika Stivena Habarda, uz poruku da postoje osnove za prekid vatre u Ukrajini.
- Tokom razgovora je predstavio dokumente sa mogućim mirovnim rešenjima i zatražio nastavak pregovora SAD, Ukrajine i Rusije, uz učešće tehničkih grupa.
- Pohvala je stigla uprkos izveštaju UN da je u septembru u Ukrajini ubijeno najmanje 328 civila, dok su ruski napadi nastavljeni i u oktobru.
Specijalni izaslanik SAD Stiv Vitkof pohvalio je u sredu ruskog predsednika Vladimira Putina nazvavši ga "humanitarcem", iako su ruske snage nastavile napade na civilno stanovništvo.
Posmatrači Ujedinjenih nacija navode da su ruski napadi učinili poslednje sedmice jednima od najsmrtonosnijih za civile u Ukrajini poslednjih godina.
Tokom sastanka sa Putinom u Sankt Peterburgu, Vitkof je zahvalio ruskom lideru na oslobađanju američkog nastavnika Stivena Habarda, za koga je Vašington smatrao da je bio nepravedno pritvoren, predstavivši istovremeno predloge usmerene ka obezbeđivanju prekida vatre u Ukrajini.
"Često opisujete predsednika Trampa kao humanitarca. Ali i vi ste humanitarac, gospodine. Odajem Vam priznanje, izražavam poštovanje i još jednom Vam zahvaljujem", rekao je Vitkof.
Drugačija procena UN: U Ukrajini ubijeno 328 civila u septembru
Ova pohvala došla je nasuprot znatno drugačijoj proceni posmatrača UN za ljudska prava, koji su dokumentovali sve veću patnju civila usled intenziviranja ruskih napada širom Ukrajine. UN su potvrdile da je u Ukrajini u septembru ubijeno najmanje 328 civila, a 2.105 povređeno.
U izveštaju objavljenom 16. oktobra, posmatračka misija UN navela je da su ruski napadi nastavili da izazivaju masovne žrtve i u oktobru, uz obnovljene udare na elektroenergetsku infrastrukturu i sisteme grejanja pred dolazak zime.
Vitkof doneo dokumente o mirovnim rešenjima
Vitkof je rekao Putinu da je doneo dokumente u kojima su izloženi mogući pristupi mirovnom rešenju i zatražio od njega da razmotri nastavak pregovora u kojima bi učestvovale Sjedinjene Američke Države, Ukrajina i Rusija.
Predložio je da u pregovorima učestvuju predstavnici tehničkih radnih grupa. Izaslanik je rekao da postoji osnova za kretanje ka prekidu vatre i da će obavestiti Putina o razgovorima vođenim u Oslu. Takođe je zatražio da se telefonskim putem u sastanak uključi Džared Kušner, zet predsednika Donalda Trampa i učesnik u ovim diplomatskim naporima.
Vitkof je pozvao Putina da razmotre sledeće korake ka trilateralnim pregovorima, čak i ako tokom sastanka u sredu ne bude doneta nikakva odluka.
Vitkof doputovao iz Norveške posle sastanka sa Zelenskim
Vitkof je u Rusiju doputovao iz Norveške, gde se sastao sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim. Državni sekretar SAD Marko Rubio ocenio je taj sastanak kao pozitivan, rekavši da će Vitkof preneti njegove ishode ruskoj strani. Zelenski je u utorak izjavio da su se Ukrajina i SAD tokom sastanka u Norveškoj usaglasile oko niza predloga za okončanje rata, uključujući i bezbednosne garancije za Kijev.
Takođe je potvrdio da je razmena obaveštajnih podataka sa SAD nastavljena i naveo da bi do napretka u vezi sa presretačima za sisteme "Patriot" i ograničenjima za "Starlink" moglo doći u roku od 48 sati.
Trampovi pritisci i stav Kijeva prema primirju
Znakovito je da je svega nekoliko sati nakon što se Zelenski sastao sa Vitkofom u Oslu, predsednik SAD Donald Tramp izjavio da Ukrajina "mora želeti da postigne dogovor" kako bi se okončao ruski rat, tvrdeći da su Vašington i Evropa potrošili "bogatstvo" na Kijev i da je Evropa umorna od sukoba.
Tramp je takođe rekao da SAD nisu dobile "ništa zauzvrat osim skupog dizela", očigledno braneći svoje nedavne poteze usmerene ka ublažavanju pritiska na Moskvu.
Kijev je u više navrata odbacio tvrdnje da opstruiše mirovne napore, navodeći da podržava predloge za prekid vatre i inicijative međunarodnih partnera.
Zelenski je ponudio potpuni prekid vatre i predložio direktne razgovore sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, dok je 51 država potpisala zajedničku izjavu na Generalnoj skupštini UN u septembru pozivajući Moskvu da prihvati hitno primirje.
Rusija je odbacila takve predloge, pri čemu je Lavrov izjavio da Kremlj neće obustavljati rat čak ni tokom potencijalnih pregovora.
Eskalacija tenzija i pretnje obustavom vojne pomoći
Tenzije između Kijeva i Vašingtona eskalirale su 9. oktobra, kada je Tramp objavio sporazum o dizelu sa Putinom upravo u trenutku dok je ukrajinska delegacija vodila mirovne pregovore sa američkim zvaničnicima u Majamiju.
Zelenski je kasnije rekao da su ukrajinski zvaničnici bili upozoreni da bi Vašington mogao da ograniči razmenu obaveštajnih podataka ukoliko Kijev nastavi da napada ruska naftna postrojenja.
Trampova administracija je takođe, prema izveštajima, zapretila obustavom mehanizma PURL, koji evropskim zemljama omogućava kupovinu američkog naoružanja za Ukrajinu, uključujući rakete-presretače za PVO sistem "Patriot".
Pitanje izbora i neuspeh energetskog primirja
Tramp je nakon toga pozvao Ukrajinu da izabere novog predsednika, što je navelo Zelenskog da naglasi kako je njegova smena isključivo odluka ukrajinskog naroda.
Kijev je predložio 60-dnevni prekid vatre kako bi se omogućilo održavanje izbora, ali je Moskva taj predlog odbila, ponudivši samo jednodnevno primirje. Tramp je potom 11. oktobra objavio momentalni energetski prekid vatre, tvrdeći da su se obe strane saglasile s tim.
Ukrajina je signalizirala spremnost da poštuje energetsko primirje i suzdržala se od napada na ruska energetska postrojenja, ali je Moskva nastavila sa udarima na ciljeve širom Ukrajine.
U međuvremenu, ograničenja na terminalima "Starlink" i jednonedeljna obustava američke razmene obaveštajnih podataka navodno su ostavili Kijev bez savezničkih upozorenja na napade ruskih balističkih raketa i učinili ga ranjivim na udare dronova na mlazni pogon.
(Kurir.rs/Kijev post)
