VELIKA BRITANIJA - Ibi Knil danas ima 90 godina i živi u Velikoj Britaniji. Odavno se udala i ima dvoje odrasle dece. Kaže da joj život nije bio loš.
Ipak, u njenom životu je sve do sada postojala mrlja – senka onoga što je kao mlada devojka preživela u Drugom svetskom ratu. Da ispriča svoju priču trebalo joj je skoro 70 godina.
Knil je rođena u Čehoslovačkoj, ali je kao Jevrejka 1942. godine prebegla u Mađarsku ne bi li se spasla od progona nacista. Međutim, Hitlerova ruka sustigla ju je i tu – dve godine kasnije, kada joj je bilo 20 godina, transportovana je u zloglasni logor Aušvic.
Bilo je to kao da su se vrata pakla pred njom otvorila. Ibi Knil nikada neće zaboraviti prvu noć po dolasku u "logor smrti". Do nje je tada dopuzala jedna devojčica i rekla joj da će na njoj i njenoj sestri bliznakinji biti vršeni eksperimenti.
"Rekla mi je da će posle toga biti ubijeni u gasnim komorama".
"Ako preživite, molim Vas ispričajte našu priču”, naterala me je da joj obećam – priča sada 90-godišnja gospođa Knil.
Devojčicu više nikada posle toga nije videla. U Aušvicu je provela šest nedelja, a onda je prebačena u nemački radni logor Kaunic gde je i dočekala oslobođenje. Obećanje nikada nije zaboravila.
"Kada se rat konačno završio, nije mi se činilo kao pravo vreme da pričam o onome što se tamo dešavalo. Tamo ste bili samo broj i sve se svelo na to koliko dugo možete da preživite", objašnjava Ibi Knil zašto je do sada ćutala.
Neposredno posle rata, sve je bilo suviše traumatično i sveže da bi o tome bilo kome govorila. Sada, nakon što je napisala memoare, Knil misli da je ispunila svoje obećanje.
Bezimena devojčica kao i više od šest miliona drugih stradalih u logorima smrti širom okupirane Evrope mogu da počivaju u miru.
