PRAG/BRATISLAVA/VARŠAVA - Nova Evropa slavi 10. godišnjicu ulaska u Evropsku uniju uz više entuzijazma nego što bi se očekivalo, čak i u evroskeptičnom Pragu.
Zbog senke krize oko Ukrajine koja je Poljake, Čehe i Slovake iznenada podsetila da se ne računaju samo kilometri novih puteva, nova radna mesta ili Evropa bez granica i viza, već i bezbednost - čvrsto sidro u Evropi, van ruske sfere uticaja.
"Novu Evropu" čini deset zemalja koje su simultano, 2004. godine, u do danas najvećem talasu proširenja Evropske unije, primljene u tu državnu tvorevinu. Nove članice su tada postale Češka, Poljska, Slovačka, Slovenija, Mađarska, Estonija, Letonija, Litvanija, Kipar i Malta.
Evroskeptične parole i strahovanja običnog gospodina Kovalskog otišle su u prošlost već 2007. godine kada su Poljaci na izborima iz parlamenta isterali glavne evroskeptične partije, a zatim i 2011. godine kada je lider proevropskih poljskih liberala, Građanske platforme, Donald Tusk, kao prvi premijer od pada komunizma, od birača dobio poverenje da vodi zemlju i u drugom mandatu.
Koliko se "stara Evropa" plašila velikog praska i proširenja toliko je bauk Evrope kružio i po Varšavi, Pragu i Bratislavi. Nakon decenije članstva glavne crne scenarije demantovao je sam život.
Kupiće nas Nemci. Rastopićemo se kao kocka šećera bez nacionalnog suvereniteta i identiteta. Satana sa Zapada podstaći će Poljakinje na abortuse. Propašće selo. Preduzeća neće izdržati konukrenciju i milioni nezaposlenih, konkrentno evroskeptična prognoza za Poljsku govorila je o osam miliona, preplaviće domaća tržišta rada.
Uz strahove stvarali su se i novi mitovi. EU će ispraviti sve banane i krastavce, upakovati u celofan sve krofne, svi prasići i svinje pod moranje će dobiti igračke, deca neće smeti da naduvaju balone a Česi i Slovaci već su potpisivali umrlicu tradicionalnom svinjokolju, koji navodno Brisel više ne dozvoljava.
Češki mit o spljeskanim evrokrofnama u celofanu, umesto tradicionalnih, svežih i slasnih, na pultu poslastičarnica demantovao je još uoči ulaska u Uniju tadašnji evrokomesar za proširenje Ginter Ferhojgen kada je kazao da on nikada u Briselu ne bi kupio i pojeo takvu krofnu. Ostale su sada, uoči 10. godišnjice ulaska u EU, 1. maja 2004, pod lupu stavili analitičari i mediji.
Nove članice dogovorile su prelazni period u kome ne dozvoljavaju slobodnu kupovinu poljoprivrednog zemljišta strancima. U Poljskoj do 2016. godine, ali broj zahteva stranaca za dozvolu od ulaska u EU neprestano se smanjuje.
Dok su 2003. godine stranci dobili 1.600 dozvola za kupovinu 5.000 hektara, 2005. godine izdato je svega 600 dozvola za kupovinu oko 1.800 hektara a prošle godine 252 dozvole za svega 700 hektara poljoprivrednog zemljišta.
Rasprave o gubitku suvereniteta i u Varšavi i u Pragu prigušila je tek kriza oko Ukrajine, dok ih je u Bratislavi, pošto je Slovačka iskusila period međunarodne izolacije u eri "rastegljivih" demokratskih principa premijera Vladimira Mečijara od 1992. do 1998, ionako bilo znatno manje.
"To su teško merljive stvari. Konzervativni političari videće to drugacije nego liberalni. Teško je proceniti opravdanost čak i nakon 10 godina. Desnica i dalje tvrdi da se Poljska odrekla suviše velikog dela suvereniteta, dok centar i levica smatraju da je ulaskom u EU Poljska svoj suverenitet proširila", kazao je Kšistof Zuba, autor knjige "Poljski evroskepticizam i evrorealizam".
Sekularni Satana sa Zapada u Poljskoj se nije pojavio, bar kada su u pitanju namerni prekidi trudnoće jer i dalje važi jedan od najrigoroznijih zakona u Evropi koji abortus dozvoljava samo ako je oštećen plod, ugrožen život majke ili je trudnoća posledica silovanja. U Sejmu parlamenta propadaju svi pokušaji da se donese zakon o istopolnim brakovima, dok je u Cceškoj usvojen, ali uz podršku samih Cceha, 68 odsto, a ne na zahtev Brisela.
Slovačka nakon decenije u EU menja Ustav da unese brak kao zajednicu muškarca i žene.
Nezaposleni nisu preplavili ni Poljsku ni Slovačku u kojima se i zahvaljujući otvorenom tržištu rada u Velikoj Britaniji i Irskoj nezaposlenost prepolovila. U Ceškoj se povećala na preko osam odsto, ali tek tokom svetske ekonomske krize.
Paradoksalno, sada nakon decenije članstva javlja se novi strah od onog što je 2004. godine izgledalo kao jedna od najvećih dodatih vrednosti EU, pored slobode kretanja ljudi i roba, strah of bauka evrofondova.
Dugogodišnji glavni evroskeptik među šefovima država i vlada do prošle godine, češki predsednik Vaclav Klaus, čak je sada u evrodotacijama i novcu iz zajedničke evropske kase otkrio glavnog krivca za nabujalu korupciju u Cceškoj, zbog koje Česi, za razliku od suseda Slovaka i Poljaka,nisu uspeli da iskoriste ni polovinu svote koju im je namenio Brisel.
O mračnoj strani evrofondova, investicionoj groznici pod parolom "uzmi, lako ćemo za šta, ne pitaj kada daju" povela se nedavno rasprava i među Poljacima koji kao najveći korisnici fondova Unije i golim okom vide koliko su promenili i modernizovali i grad i selo.
"Niko nije predviđao da će priliv sredstava iz Unije završiti takvim kolosalnim investicionim rasipanjem", kazao je publicista Lešek Jaždževski.
"To, međutim, nije krivica EU već poljskih vlasti, centralnih i lokalnih samouprava i građana Poljske koji na novac iz EU gledaju kao na ničiji", kazao je Zuba.
