VAŠINGTON - Američki predsednik Barak Obama izjavio je da je spreman da razmotri širu upotrebu vojnih udara u Iraku da bi islamisti bili poraženi, ali da irački lideri moraju pronaći način kako da sarađuju jedni sa drugima.
On je u intervjuu "Njujork tajmsu" rekao da bi SAD možda mogle učiniti više da pomognu Iraku u borbi sa ekstremističkom islamističkom organizacijom Islamska država.
"Nećemo im dozvoliti da formiraju kalifat u Sriji i Iraku. Ali to možemo učiniti samo ako znamo da na terenu imamo partnere koji su spremni da popune prazninu", objasnio je predsednik Obama.
On je pohvalio zvaničnike poluautonomnog kurdskog regiona u Iraku, rekavši da su "funkcionalni" i "tolerantni prema drugim sektama i religijama" i da SAD žele da im pomognu.
"Ali ja sam ukazao na to da ne želim da budemo iračke vazduhoplovne snage", dodao je on.
Obama se osvrnuo i na Libiju, izrazivši žaljenje što njegova vlada nije učinila više da pomogne u obnovi Libije posle vazdušnih napada NATO-a 2011. koji su doveli do rušenja Moamera Gadafija, jer je ta zemlja sada u haosu, prenosi Rojters.
"Pouku koju sam iz toga naučio sada primenjujem svaki put kada postavim pitanje da li treba vojno da intervenišemo. Da li znamo šta ćemo uraditi dan posle?", kazao je američki predsednik.
Teško do dugoročnog sporazuma u Gazi
Američki predsednik izjavio je, komenatrišući sukob u Gazi, da nije siguran da su izraelski premijer Benjamin Netanijahu i palestinski lider Mahmud Abas u stanju da postignu dugoročniji mirovni sporazum.
"Na neki način Bibi (Netanijahu) je suviše jak, a Abas suviše slab da bismo ih "spojili" i da bi doneli neke hrabre odluke koje su želeli da donesu Anvar Sadat (egipatski predsednik) i Jicak Rabin", rekao je Obama za "Njujork tajms".
Egipat ulaže napore da se izdejstvuje trajniji prekid vatre u pojasu Gaze i postigne izraelsko-palestinski sporazum.
