MOSKVA - Rusi se ponose pričom o junaštvu generala Ivana Vasiljeviča Panfilova i njegovih 28 vojnika koji su junački branili Moskvu tokom opsade u Drugom svetskom ratu, i gotovo svi poginuli u bitci 16. novembra 1941. Brojne ulice se zovu po njima, trgovi nose njihova imena, imaju čak i svoj spomenik, a svi narodi bivšeg Sovjetskog Saveza i te kako su čuli za ovu legendu. Panfilov je posthumno proglašen herojem Sovjetskog saveza.To je priča o hrabroj borbi do poslednje kapi krvi. Kako je to sam Panfilov znao da kaže: “vojnik odlazi u boj ne da pogine, već da živi.” Prema legendi, kada je jedan sovjetski vojnik pokušao da se preda, iznemogao od bitke, njegovi saborci su ga odmah ubili. Predaja za Panfilovljeve vojnike nije bila opcija. Iako su izginuli gotovo do poslednjega, uništili su 30 nemačkih tenkova i nisu propustili Nemce u grad.
Novinar izmislio celu priču jer je tako hteo urednikIpak, šta ako već sedamdesetak godina Rusi veruju u običnu laž? Pitanje je to koje je izazvalo buru reakcija ovih dana nakon što je na Državni arhiv Ruske Federacije u julu na internetu objavio 1948 poverljivih izveštaja sovjetskih vojnih tužilaca.Ovakva objava izazvala je veliki revolt kod Rusa koji su uvereni da su ovakvi rezultati laž, a neki su išli toliko daleko da su u svojim komentarima napisali kako su uvereni da iza cele istrage stoje Amerikanci.U izvještajima stoji kako su novinari ruskog Krasnaja Zvezde jednostavno izmislili pojedinosti cele priče. Kako piše u izveštaju novinar je jednostavno otišao na bojište nedeljama nakon bitke, nasumično zapisao imena 28 poginulih ili nestalih vojnika i smislio priču o njihovoj junačkoj borbi. Navodno je novinar to učinio po želji svog urednika koji je želeo da promoviše Staljinov vojni moto “smrt ili pobeda.”
Rusi donirali ogromne svote novca za snimanje filmaOvo nije prvi put da je 1948 poverljivih izveštaja ugledalo svetlo dana. Već 1990. oni su bili izloženi u novootvorenom arhivu, ali uz ograničenu publiku. Razlika je jedino što 90-ih godina ona nisu naišla ni nakakav odjek kod publike jer je zbog ograničenosti malo ko uopšte znao šta u njima piše. Danas, u vreme interneta, ne čudi što je njihova objava na internetu izazvala veliku pažnju.Ruski ministar kulture Vladimir Medinski osudio je pokušaje da se priča o Panfilovu i junaštvu njegovih vojnika nazove obmanom. Napao je sve one koji žele da oskrnave tu priču nazvavši takve pokušaje degutantnima.Za razliku od njega, direktor Državnog arhiva Sergej Mironenko skloniji je da veruje činjenicama iz objavljenih dokumenata. Smatra da je najveći propust što su uzeta imena pogrešnih boraca, dok su pravi junaci zapravo nepoznati. Krivicu za to pripisuje novinaru Krasnaja Zvezde.
“Izmišljeni heroji sada su važniji nego oni pravi,” smatra Mironenko.Koliko su Rusi srasli s pričom o Panfilovih 28 govori i činjenica da je tizer za film o junačkom poduhvatu Panfilovih 28 u rekordnom roku pogledalo čak 1,6 miliona ljudi, a ljudi su za nastanak filma donirali čak 537 hiljada američkih dolara koji su bili potrebni reditelju Andreju Šalopi.Reditelj je ipak naglasio da je njegov film ratna legenda, a ne dokumentarac. Baš kao što objavljeni dokumenti i pokazuju, bilo to Rusima drago ili ne.
